Izbeglice se vraćaju kući razočarane Zapadom
Mohamed Aziz Kadir jedan je od iračkih Kurda koji nije mogao da pronađe sreću u Evropi, jer kako kaže niko ih nije dočekao raširenih ruku i na svakom koraku su osećali da nisu dobrodošli.
- Kada sam konačno došao do izbegličkog kampa u blizini Berlina, bio sam šokiran razlikom u odnosu na ono što sam očekivao. Svi su nas gledali kao građane drugog reda, nisu nas poštovali. Kada bih i otišao do centra grada, svi su nas tretirali kao izbeglice i pokazivali na nas - priča Kadir.
Iako je Nemačka glavna destinacija za one koji dolaze u Evropu, prošle sedmice je organizovan let za 50 kurdskih Iračana, koji su se vratili u grad Erbil, gde su živeli i pre odlaska u Evropu.
Kadir kaže da je proveo dva i po meseca u izbegličkom kampu i da se svega nagledao.
– Shvatio sam da je u Iraku daleko bolje nego tu, gledajući uslove u kampu. Jednostavno, bilo je sasvim logično da se vratim u Erbil – kaže Kadir.
Pročitajte još:
* "Migrantska kriza testira odvažnost Evrope"
I dok Kadir ima kuću gde će se vratiti, druge izbeglice poput Navafa Aliasa u Iraku nemaju ništa osim šatora u izbegličkom kampu. Ipak, čak ni to ga nije sprečilo da okrene leđa svom evropskom snu.
Alias je rekao da je i u Iraku bio smešten u izbegličkom kampu, nakon što je ID zauzela njegovo selo.
– Nemačka vlada nam je dala 540 evra za mene i sina, ali to jednostavno nije bilo dovoljno. Sin je bio uplašen i tužan jer je u Iraku ostavio prijatelje. Na kraju sam odlučio da se, ipak, vratimo kući, pa makar u onaj šator u izbegličkom kampu. Bilo je zaista divno kako su me moji iz sela dočekali. Svima je bilo drago što nas vide. Sedeli smo do dugo u noć, pili i prepričavali sve što mi se desilo na putu ka Evropi, Ipak, neke stvari nemaju cenu – rekao je Alias.
