Od Balkana prave tampon zonu
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pripremio je plan u 16 tačaka na temelju kojeg se juče vodila rasprava čelnika 10 zemalja koje se nalaze na balkanskoj izbegličkoj ruti.
Cilj tog sastanka je da se pojača saradnja među tim zemljama na migracijskoj ruti od Grčke do Nemačke, kako bi se protok izbeglica stavio pod kontrolu.
Junker je pripremio nacrt zajedničke izjave, ali ju je već uoči sastanka hrvatski premijer Zoran Milanović ocenio neozbiljnom i nerealnom. Milanović je naglasio da u nedelju u Briselu neće preuzimati nikakve obaveze za Hrvatsku, te ponovio da Hrvatska neće postati "hot spot" za izbeglice.
- Postoji ideja da se ljudi kada jednom uđu ne šalju dalje. To je nemoguće. Ko god je to napisao, uopšte ne razume kako stvari funkcionišu, probudio se iz višemesečnog sna. Nikakvih obaveza za Hrvatsku neće biti, ni jedne jedine. I kad bismo o tome razmišljali, verovatno bismo sazvali Sabor, ali ništa od toga - rekao je Milanović.
Prva tačka Junkerovog dokumenta predviđa da se učesnici sastanka obavežu da će u roku od 24 sata imenovati osobe za kontakt u svojim kabinetima kako bi se olakšala razmena informacija i koordinacija u upravljanju izbegličkim talasom.
Slovenci već kukaju
Predsednik EK predlaže raspoređivanje Fronteksove podrške u Sloveniji na granici s Hrvatskom, te u Hrvatskoj radi detektovanja ilegalnih prelazaka i za podršku registrovanju i uzimanju otisaka prstiju. Slovenija je već objavila da joj u početku treba 400 policijaca, a dugoročno do 2.000 za pomoć u nadzoru granica, ali na svojim granicama ne želi Fronteksove snage i predlaže da se one uspostave na granici Hrvatske i Srbije i Grčke i Turske.
Prema tom dokumentu, čelnici će se obavezati da će povećati kapacitete svojih zemalja kako bi se izbeglicama pružilo privremeno utočište, hrana, voda i zdravstvena zaštita, a ako to nisu u stanju onda moraju da traže pokretanje Mehanizma EU za civilnu zaštitu. Od čelnika zemalja takođe se traži da osiguraju kapacitete za registraciju izbeglica i uzimanje biometrijskih podataka.
U nacrtu dokumenta se kaže da se čelnici obavezuju na razmenu informacija o veličini izbegličkog talasa koji prolazi kroz njihovu zemlju, a u tome im tehničku pomoć mogu pružiti agencije EU. Migranti koji ne ispunjavaju uslove za azil trebalo bi odmah vraćati.
Ekspresno odbijanje
Države bi takođe trebalo da potvrde načelo da svaka zemlja može odbiti ulazak državljanina treće zemlje, koji ne želi da podnese zahtev za međunarodnu zaštitu, s tim da je prethodno potrebno proveriti da se ne krši međunarodni zakon o nevraćanju žrtve njegovim progoniteljima.
Junker traži od sada da se zemlje obavežu da neće podsticati dolazak migranata na granice drugih zemalja bez pristanka tih država.
"Politika usmeravanja izbeglica prema susednoj zemlji nije prihvatljiva", navodi se u nacrtu dokumenta.
Prema dokumentu, predviđa se pokretanje operacije Fronteksa na granici između Grčke i Makedonije. Uoči samita u subotu su se u Sofiji sastali srpski, bugarski i rumunski premijeri Aleksandar Vučić, Bojko Borisov i Viktor Ponta koji su zauzeli zajednički stav za sastanak u Briselu, a to je da te tri zemlje neće dopustiti da postanu tampon zona za izbeglice ukoliko Nemačka ili neka druga zemlja zatvori svoju granicu.
