Svet otkriva Milenu Srpkinju
Izuzetna i po svemu neobična monografija pod nazivom "Milena - Poezija Mileninih boja" o slikarki i pesnikinji Mileni Pavlović Barili, predstavljena je našoj i kanadskoj publici tokom dvodnevnih "Mileninih dana" u Montrealu. Organizator ovog upoznavanja javnosti Kvebeka sa delom naše poznate slikarke, i istovremeno izdavač monografije koja se odnedavno nalazi u Nacionalnoj biblioteci i arhivu Kanade je kolekcionar i zaljubljenik u stvaralaštvo ove umetnice i umetnost uopšte Zoran Mladenović.
Reč je o luksuzno opremljenoj, dvojezičnoj (srpski i engleski) knjizi u kojoj je korišćena najnovija tehnologija štampanja na kvalitetnom papiru, a na poleđini korica je njena "Dama sa lepezom". Pliš za korice monografije stigao je iz Amerike, a knjigu prate i markeri sa ružicom na vrhu i reklamne kartice sa citatima savremenika o umetnici, namirisani parfemom čiji miris je sličan parfemu "Escape" Mardž Dunhill za koji je Milena radila crteže za reklamu 1943. godine.
Monografija je podeljena u nekoliko celina i hronološkim redom obuhvata periode slikarkinog stvaranja: od beogradskog i minhenskog, preko parisko-rimskog, renesansnog i metafizičkog do američkog perioda. U knjizi se nalazi celokupan opus Milenin, sa naglaskom na američku fazu, te informacije i reprodukcija koje do sada nisu publikovane. Takođe, deo knjige posvećen je sudbinama i sličnostima Fride Kalo i Milene, sa tom razlikom što je meksička slikarka priznata u svetu, a našu umetnicu svet tek treba ponovo da otkrije i spozna vrednost njene umetnosti; tu ova monografija ima svoj značaj i udeo.
Primer saradnje otadžbine i rasejanja
Tekst monografije napisala je Violeta Tomić, viši kustos i istoričar umetnosti u Fondaciji Milenin dom - Galerija Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Predgovor je napisala istoričar umetnosti Julija Bašić, a prevod na engleski jezik uradila je Nataša Berić. U timu za izradu ove izuzetne knjige bili su još i Dragana Deurić, zadužena za lekturu, Danica Radisavljević koja je radila korekturu, tehnički urednik bila je Sanja Stojadinović, a koncept i dizajn zamisao je Mirka Mladenovića. Treba reći da je ekipa iz fondacije i galerije iz Požarevca koja je sarađivala na ovoj knjizi sa radošću, uzbuđenjem i suzama dočekala ovu monografiju. Jer, ne dešava se često da se pojavi neko iz inostranstva i da za svoj novac ponudi ovakvu saradnju, saradnju dijaspore i matice, koja se, u ovom slučaju, završila na obostrano veliko zadovoljstvo.
- Hteo sam ovom monografijom i tim sitnicama da ispričamo priču o nežnoj, suptilnoj duši jedne umetnice, želeo sam da je približim svima nama, prosto reinkarniram u svoj njenoj usamljenosti i udaljenosti i od domovine i od roditelja i prijatelja. Najveći kompliment tokom ta dva dana njenog predstavljanja u Montrealu bili su komentari ljudi koji su došli da vide ko je Milena i šta je radila, a oni se mogu sažeti u sledećem utisku: osećamo kao da možemo da je dodirnemo, da je vidimo i osetimo njenu eleganciju - kaže Zoran Mladenović.
Srpstvo, kandilo koje se ne gasi
Koliko je Milena, i pored nomadskog i avanturističkog duha, bila vezana za svoju zemlju i svoj narod govori i deo iz pisma majci u kome umetnica piše: "Znaš, mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi, uvek je živo, treperi i to je Srpstvo. Nijednu varoš ne volim kao Beograd rano ujutro i nigde mi nebo nije lepo kao iz naše avlije..."
Milena Pavlović Barili je žena, umetnica, koja je došla u Ameriku sa dva kofera i za kratko vreme postigla uspeh i postala poznata i cenjena u američkim najvišim krugovima. Ona je, zapravo, ostala redak primer žene emigranta koja se sama, bez ikakvih prethodnih veza i poznanstava, u nesrećnom istorijskom trenutku borila i izborila za svoj rad, svoju umetnost i egzistenciju. Svojim ilustracijama za modne časopise (Vogue) i časopise za uređenje enterijera, reklamama i komercijalnim, ilustrovanim dizajnom kao i portretima njujorških uglednika, ostavila je neizbrisiv trag na tadašnjoj američkoj dizajnerskoj i umetničkoj sceni. Na žalost, tokom sedam decenija posle prerane smrti i ona i njeno delo pali su u zaborav na severnoameričkom kontinentu.
Mladost dizajnirala knjigu
Proces nastajanja same monografije nije bio uobičajen. želeći da je što više približi mlađim generacijama, Zoran Mladenović je svojevrsnim ogledom, zajedno sa sinom Mirkom koji je odgovoran za celokupan dizajn knjige, odlučivao kako da dizajnerski ukomponuje knjigu. Naime, s vremena na vreme Mirkovo društvo se sakupljalo i komentarisalo i pregledalo knjigu: koliko slika treba staviti na stranicu, kakav je odnos teksta i slika, kako ukomponovati stihove i slike, da li je to što čitaju i vide zanimljivo za nekog ko ništa ne zna o umetnici, ili je prenatrpano i dosadno, sve su to reakcije koje su uzimane u obzir pri radu na ovoj knjizi i njenom konačnom uobličenju. Jer, ističe naš sagovornik, jako je važno da knjiga dopre do mladih, do generacija koje koje sve manje znaju i shvataju "tradicionalnu umetnost", a time gube nemerljivo...
- Priča koju ova monografija prvenstveno kazuje, i to prevashodno Kanađanima i Amerikancima jeste da nismo varvari, i bez korena, da kao narod imamo kulturu iza sebe, velike ljude, velike umetnike, jedna od njih je svakako Milena - ističe Zoran Mladenović. - Milena i njena umetnost predstavljaju najbolji deo nas samih, naše duše, našeg naroda, posebno nas iz emigracije, jer je i ona najveći deo svog kratkog života provela van svoje domovine. Prvo se kao jako mlada školovala učeći i radeći u Evropi, a zatim, u želji da otkrije novi svet i oplemeni ga svojim umetničkim stvaranjem, poslednje godine života provodi u Americi. Ona je primer koliko jedna nežna i suptilna osoba kakva je bila, sama i bez ičije pomoći može da uspe u Americi, u zlo doba, u vreme Drugog svetskog rata. Ova knjiga zapravo je moja želja da Milenu ponovo svi zajedno upoznamo na ovom kontinentu i shvatimo veličinu i lepotu njenog dela: i slikarstva i poezije - kazuje nam Zoran Mladenović na pitanje šta ga je nagnalo da godinu i po dana svog života posveti stvaranju ove monografije.
Susret Montreala sa Milenom posle 70 godina
Na "Susretu sa Milenom" u zgradi Rojal banke u Montrealu, prevashodno za Kanađane iz Kvebeka, celokupan Milenin opus, sve fotografije i reprodukcije objavljene u Monografiji bile su prikazivane na monitorima. U želji da se dočara ambijent vremena (kao i dizajn knjige) u kome je Milena živela i stvarala, knjige su stajale na vezenim i izheklanim miljeima. (U časopisu Nenjsnjeek iz 1943. Milena opisuje kako njena majka Danica kada je zabrinuta ili tužna radi prekrasne ručne radove).
Čitava prezentacija obogaćena je melodijama Mileninog životnog perioda. Slušao se Verdi (kao spona njenog talijanskog porekla po ocu), pa zatim "Medusa" opera njenog oca Brune Barilija, muzika iz baleta "Sebastijan" za koji je ona radila kostime, te melodije američkih velikih orkestara. Mileninu rodnu zemlju predstavljali su etno instrumentalni zvuci Sanje Ilića i Balkanike i Bore Dugića. Za ukus Milenine otadžbine pobrinuo se Kafe Mimi sa domaćim kolačima i tortama... I tako se u Montrealu desio sudbinski nastavak Mileninog puta, jer trebalo je ona u ovaj grad da stigne u martu 1945. godine, ali je prerana smrt sprečila u tome...
Fascinacija našeg sagovornika delom Milene Pavlović Barili krenula je kada je pronašao njen crtež kostima za balet "Sebastijan" Đan Karla Menotija koji je izveden 1944. godine. Taj crtež je Milenin muž Robert Goselin prodao Menotiju, inače Mileninom prijatelju, nakon njene smrti. Pre tri godine Zoran Mladenović ga je otkrio i kupio, a zatim je u svoju kolekciju dodao i sliku "Dama sa lepezom", koja se nalazi na poleđini monografije. Otišao je u Požarevac da ih tamo u Fondaciji Milenin dom - Galerija "Milena Pavlović Barili" registruje. Pošto je upoznao zaposlene u fondaciji i galeriji, rodila se ideja o monografiji.
Značaj monografije
"Značaj izdavanja ove monografije je ogroman, kako za kanadsko kulturno podneblje, tako i za srpsku kulturnu javnost, tim pre što je ovo prvi put da se ovakvo jedno kapitalno delo pojavljuje van granica Srbije i Evrope, odnosno, u Kanadi. Budući da je dvojezično napisana, biće sigurno, veoma interesantno štivo, kako običnim ljubiteljima likovne umetnosti, tako i svima onima koji se na jedan ozbiljniji način bave istorijom srpskog i evropskog slikarstva. Očekujem da se ta saradnja nastavi, pre svega štampanjem komercijalnog tiraža Monografije koji će biti dostupan svim zainteresovanim poklonicima Mileninog slikarstva, pa tako i nama u Srbiji", istakao je za "Vesti" prof. Radoslav Stanojević, upravnik Fondacije Milenin dom - Galerija Milene Pavlović Barili.
- Zahvalan sam svima njima što su imali poverenja i istrajnosti, i naravno što su mi dali deo dokumenata za monografiju. Naša saradnja je bila izvanredna, i samo mogu da naglasim da mi iz dijaspore treba što više i češće da sarađujemo sa našim institucijama i pojedincima tamo. Moja poruka je otiđite, nemojte kritikovati, radite s njima, naše institucije i stručnjaci u Srbiji su otvoreni za saradnju, a vredno je i uloženog vremena i finansija, kaže Mladenović.
Istinska vrednost za kulturu
"Milena je bila mnogo ispred vremena u kome je živela i uvek izvan okvira prostora u kojima je živela. Svojom umetnošću spajala je i mirila sve nemire i suprotnosti. Tako izgleda da smo je tek danas,70 godina nakon njene smrti, počeli da sustižemo, istinski procenjujemo njeno višeznačje i vrednost za kulturu uopšte... Ono što je posebno fascinantno i inspirativno danas za istraživače jeste njen putujući model egzistencije i nomadizam koji otkriva jednu višedimenzionalnu ličnost, umetnicu koja deluje u međuzonama, u poližanrovskim, interdisciplinarnim i multimedijalnim diskursima", objašnjava Violeta Tomić koja je napisala tekst za monografiju. Za sam čin stvaranja knjige naša sagovornica kaže: "Osećate da ste deo tog velikog procesa otkrivanja Milene, kako kao ličnosti, tako i kao umetnice, koji je počeo daleko pre mog istraživanja i koji se neće ni završiti, jer Milena je neiscrpna inspiracija za tumačenje. U stvaranju knjige o Mileni najvažnije mi je bilo da otkrijem lavirint njenog bića koga je predstavljala kroz enigme, metafore i vizije. Knjiga je izatkana mirisom sudbine da bi čitalac osetio njenu senzualnu dušu."
