Besmrtni slikar iz srpskog zavičaja
U galeriji La Poste u Montrealu u sredu uveče ljubitelji umetnosti, kulturna javnost ovog grada i provincije Kvebek, kao i mnogi gosti iz Otave i Toronta imali su priliku da sretnu i upoznaju našeg velikog slikara Vladimira Veličkovića, te da pogledaju njegova dela pre današnjeg zvaničnog otvaranja njegove izložbe koja će trajati do 21. juna. Naime, na koktelu upriličenom u čast jednog od naših najvažnijih slikara koji već pola veka živi i radi u Parizu, u izuzetno lepom i neobičnom galerijskom prostoru na tri nivoa nastalom renoviranjem bivše pošte, okupila se brojna i zainteresovana publika sa kojom se akademik družio više od tri sata.
Ideja o prvoj Veličkovićevoj izložbi u Kanadi, ali i na severnoameričkom kontintetu uopšte potekla je od Zorana Mladenovića, kolekcionara i zaljubljenika u sve što je lepo, što ima poruku i simboličko značenje i što ima vrednost koja se dokazuje kvalitetom, ali i trajanjem.
Daleko od rešenja
Stvarnost nas upućuje da tema za vaše slike, nesreća, stradanja, poraza neće nedostajati u ovom našem današnjem svetu?
- Poraz je prava reč, to što nam se dešava i jeste civilizacijski poraz, svet ne uspeva da dođe do pravih vrednosti. Svakim danom sve je više loših i uznemirujućih vesti i događanja i prosto imam nekakvog i moralnog i intelektualnog prava da na svoj način i svojim oruđem i oružjem to komentarišem. Posmatram sve to sa puno strepnje i straha ali mi se čini da do skorog rešenja neće doći.
Njegovom upornošću, i posredovanjem ugovorena je izložba, a izuzetnim angažovanjem gospođe Izabele de Mevius, vlasnice galerije La Poste, organizovana je na zadivljujuće visokom nivou. Gospođa de Mevius se potrudila da uz ovaj značajni kulturni događaj i svi propratni sadržaji (pozivnice, knjige o delima i samom slikaru, hrana i posluženje na koktelu) budu zaista vrhunski i za pamćenje. Gostovanje Vladimira Veličkovića preraslo je, tako, u prvorazredni kulturni događaj u Montrealu koji je ponosom ispunio srpsku zajednicu u ovom gradu.
Gospođa de Mevius , predstavljajući našeg umetnika prisutnima rekla je između ostalog: "Veličković je veliki umetnik, slikar i crtač i u Pariz je iz bivše Jugoslavije otišao sa prtljagom mladalačkih dostignuća. U Parizu se afirmisao kao umetnik velikih formata, njegova dela su grandiozna i jedinstvena, jer govore o ljudskom postojanju, o nasilju koje živi sa nama i u nama. Samo mali broj umetnika rizikuje i govori o stvarima koje su univerzalne i koje nas toliko prožimaju i zato smo vrlo počastvovani što njegova dela izlažemo u našoj galeriji po prvi put u Kanadi i na severnoamerickom kontinentu".
Na pitanje "Vesti" zašto je joj je bilo važno da se javnost u Montrealu upozna sa Veličkovićevim delima gospođa de Mevius je odgovorila:"Veličković je jedan od najznačajnijih umetnika našeg vremena na čiji rad umetnici mogu da se ugledaju i želela sam da Kanađani dobiju priliku da otkriju njegov izuzetan talenat".
Vlado, kakvi su vaši utisci nakon prvog susreta sa publikom u Kanadi?
- Nemam reči, zaista. Nisam očekivao ni ovakvu posetu, ni ovakve komentare. Ljudi su, moram da priznam, bili iznenađeni onim što su videli, ali su to prihvatili na nekakav najbolji mogući način i taj prijem, a to mogu da merim sa svojim raznim izložbama koje sam imao do sada, je bio izuzetan.
Kako ste birali šta cete izložiti i koliko dela posetioci mogu da vide?
- Oko šezdesetak mojih radova je izloženo, bilo je nekih manjih komada koji se nisu uklopili u prostor. Koncepcija cele izložbe je moja i u funkciji je prostora. Prostor je vrlo bitan, a ovoga puta nije bilo nikakvih teškoća. Ja obično imam problema sa visinom svojih slika, najviše su oko 3 metra i 30 cm, tako da često u galerije ne možemo da ih unesemo. Nekoliko tako velikih slika je izloženo ovde u Montrealu, i to se odlično uklopilo u ovaj prostor koji je neobičan. Ono što je meni važno, jer ja nekako imam više poverenja u svoje velike komade, iako neću da bagatelišem ni druge formate, ipak ti veliki formati nose, tako da se sve lepo uklopilo.
Patnje i nesreće
Jelka Aćimović živi u Montrealu već 40 godina, kolekcionar je umetnickih dela, slika posebno, a za Veličkovićevu izložbu saznala je "u nasoj zajednici, znate kako je to, nema nas puno i sve se brzo sazna". Rado je za "Vesti" podelila svoje impresije i zapažanja.
- Veličković je veliki umetnik, i izložba je zaista impresivna. On svojim slilkama govori o ljudskoj patnji i nesreći i iskreno da kažem teme njegovih slika za mene su mučne, teške i depresivne. Njegovi crteži me posecaju na korene Mediale. Inače, ja sam počela sa sakupljanjem dela naših slikara, a sa njim to je "problem" za nas kolekcionare, slike su mu velikih dimenzija, više su za muzeje i institucije.
Kakvog sebe ste predstavili publici u Montrealu?
- Ne samo u Montrealu, jer ja ne pravim nikakvu razliku između manjih galerija, manjih institucija ili gradova i onih velikih, ja uvek sebe pokušavam da predstavim u najboljem svetlu, sa onim najboljim što imam. Tu nema nikakvih razlika, nikakvih kompromisa, da bi se nešto bolje pokazalo u smislu komercijalnih efekata itd., ono što dozvolim sebi da izađe iz ateljea mislim da je to uvek ono što mi je u tom trenutku najbolje uspelo. Publika je uvek za poštovanje, ne treba nikad nipodaštavati publiku koja može da bude jako snobovska u jednom velikom gradu i jako spontana i iskrena u jednom malom gradu. Ovo što se desilo večeras, to je jedan spoj i jednog i drugog, bilo je i lepog i važnog sveta koji je došao da vidi moje slike i čini mi se da je pokušaj uspeo.
Umetnost deset prstiju
Posebno su mi za oko zapele lobanje-glave izložene na spratu?
- To je bila mala avantura, negde 2009. godine vođena je jedna akcija među umetnicima Evrope da pokušaju da urade nešto na putu za Vezuv i to su skulpture koje su bile postavljene pored puta koji vodi do Vezuva, cela ta serija se tako zove. Onda sam se ja odlučio za seriju tih glava, to je bila neka simbolika koja je bila vezana za ono što se desilo u Pompeji i stradanju hiljada ljudi. Uvek mi je bila želja da radim skulpture, ali bi se nešto isprečilo. To je jako atraktivna aktivnost, skulpturu ja doživljavam kao crtež u tri dimenzije. Radite je sa dve ruke i imate mogućnost da sa deset prstiju napravite nešto, pa onda ako vam to ne odgovara vi to sve ponovo uradite, jednostavno, to je neki drugi vid izrazavanja.
Na čemu radite u poslednje vreme?
- Nastavljam da slikam, crtam, želim da se bavim skulpturom posle dužeg vremena, jednostavno nastavljam ono što je neki neprogramiran rad. Tako brzo prolaze sedmice i meseci, a treba nešto zacrtati, proći stepenicu više, to je preokupacija koja me jako brine. Vremena ne ostaje mnogo i želim da ga iskoristim na pravi način. Nastavljam da radim, svaka slika prouzrokuje drugu sliku, crteži su u jednom kontinuitetu. Ceo moj životni put je jedna moguća evolucija u kontinuitetu.
Papazoglu: Velika stvar za Srbe
Ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu na koktel povodom otvaranja izložbe Vladimira Veličkovića došao je u pratnji supruge i sina Koste.
- Jako mi je drago da sam bio u prilici da budem prisutan na ovom događaju i da, na izvestan način, zajedno sa vlasnicom galerije i samim umetnikom otvorim ovu izložbu. Ovo je pravi način predstavljanja, ne samo u Kanadi, jer ono što je Vlada Veličković uspeo u Francuskoj doneo je i ovde, dakle jedan senzibilitet, jednu dubinu svog izražaja i svog dela. To je ono što on nosi iz svog zavičaja sa jedne strane, a sa druge strane onu besmrtnost kada postanete akademik u Francuskoj i sve to je podelio večeras sa nama. Činjenica da on prvi put izlaže ovde, u frankofonskom Montrealu je velika stvar za svakog Srbina u Kanadi i to pogotovu kada je to predstavljeno na ovakav način. Stvarno je bilo veliko zadovoljstvo da vidim svoga starog znanca iz Pariza i Francuske.
Zašto nema potpisa na vašim slikama?
- Razlog je banalan: crteži su potpisani, ali me je mnogo gnjavilo da četkom pišem svoj potpis koji je jako dugačak, tako da sam prešao na jednostavnije rešenje i slike su na poleđini flomasterom i potpisane i datirane, i ako slika ima ime i to je pozadi.
Zapad maše praznom slamom
O atmosferi u Parizu i Francuskoj nakon terorističkog napada na šarli Ebdo i o radikalizaciji u svetu...
- U Francuskoj se promenilo nešto u vazduhu. Ljudi upućuju drugačije poglede jedni drugima. Ljudi koji svojim izgledom sugerišu određenu pripadnost posmatraju se sa jednom drugom koncepcijom toga što on predstavlja ili ne predstavlja. To će se verovatno na neki način smiriti, ali evo, desio se napad u Tunisu, tako da to možemo da povežemo sa onim što se ta islamska država iživljava na vrednostima koje su hiljadu, dve, čak i tri hiljade godina opstajale i koje karakterišu jednu naciju, civilizaciju. Ja ne znam na koji način da se to spreči. Čini mi se da će to biti sve gore i gore i nisam uopšte optimista da će se to smiriti. To su radikalne pozicije i tu nema mogućeg rešenja, a akcija zapadnjaka je samo mahanje praznom slamom.
U društvu belgijske princeze
Luka Stojanac, poreklom iz Beograda, koji je na izložbu došao sa suprugom slikarkom i ćerkom nije krio oduševljenje.
- Puno mi je srce da se mi u Montrealu predstavimo na ovakav način kanadskoj javnosti. I za mene i za moju suprugu Veličkovic je zaista veliki umetnik i izuzetno ga cenimo, i eto, Zoran (Mladenovic) nam je priredio takav plezir da ga sretnemo u Montrealu i da sa velikim zadovoljstvom pogledamo njegova dela. Inače, uz ambasadora Srbije na koktelu povodom otvaranja izložbe bio je i belgijski konzul u Montrealu Karl Dhaene, kao i belgijskla princeza čije ime i položaj-punu titulu gospođa de Mevius nije želela da otkrije iz poštovanja prema njenoj privatnosti.
