Putinu važnija Sirija od Asada
Ruski vazdušni udari na Siriju ne znače i borbu za nužni opstanak sirijskog predsednika Bašara al Asada na vlasti. Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu prioritet je da stvori političku klimu u kojoj će Zapad prihvatiti Asada kao jednog od sagovornika u temi o budućnosti Sirije i njegovo učestvovanje u tranzicionoj vlasti. Kada i ako se to dogodi, zatreba li, Putin može da žrtvuje sirijskog vođu, odnosno da ponudi mu azil u Rusiji, ali tek pošto osigura ruski uticaj u Siriji.
Najpre to može postići vojnim uspesima protiv terorističke organizacije Islamska država i drugih grupa. Putin po svaku cenu želi da ima kontrolu nad Sirijom, strateškom zemljom na Bliskom istoku, jer kao iskusan i vešt političar te bivši obaveštajac dobro zna da će onaj ko bude kontrolisao Siriju držati u rukama ključ celog Bliskog istoka. Mirovni proces između Palestinaca i Izraelaca koji traje već više od 70 godina nikako ne može da prođe bez Sirije i zbog toga velike regionalne sile kao što su Iran, Saudijska Arabija i Turska po svaku cenu žele da ojačaju svoj uticaj na nju.
Ono u šta je Putin siguran jeste da će rat u Siriji kad-tad morati da se završi, te da će sve zaraćene strane morati da sednu za pregovarački sto i dogovori se o budućnosti Sirije. A tog dana, kada Putin bude držao u rukama sve konce, svima će postati jasno da Asad može da ode, a Putin da ostane.
Uprkos najavi kopnene akcije na teritoriji pod kontrolom Islamske države u kojoj bi uz sirijsku i iransku vojsku i borce Hezbolaha, učestvovalo i oko 150.000 ruskih vojnika i ruskih dobrovoljaca, moguće je da do nje uopšte ne dođe zbog pretnji SAD i NATO-a. U tom slučaju ruske vojne snage odustale bi od kopnene akcije, ali bi ostale u Siriji i po svaku cenu čuvale sirijskog predsednika kao saveznika. Njegov ostanak na vlasti daje Putinu legitimitet da ruske vojne snage ostanu u Siriji kako bi Rusija imala dominaciju na Bliskom istoku.
Putin se odriče saveznika pod teretom sve težih sankcija. Moguće je da će se Putin nakon vojnih uspeha protiv ID i ostalih grupa odreći saveznika Asada i složiti se s njegovim odlaskom na Međunarodni sud za ratne zločine. To bi se moglo dogoditi ako sankcije opasno ugroze rusku ekonomiju.
Rusi bacali kasetne bombe?
Rusija je u Siriji prvi put u vazdušnim napadima upotrebila novi tip kasetnih bombi, saopštio je u nedelju Hjuman rajts voč. Bombe su namenjene uništenju oklopnih vozila, a upotrebljene su pre nedelju dana u napadu jugozapadno od Alepa, navodi HRV. Konvencijom iz 2008. koju je potpisalo 98 država kasetne bombe su zabranjene jer imaju širok raspon delovanja i ostavljaju iza sebe neeksplodirane male bombe, takozvane zvončiće, rezultirajući civilnim žrtvama za vreme napada, ali i kasnije.
Nafta je ključ
Oporavak Rusije zavisi isključivo od cene nafte i tu bi trebalo tražiti jedan od glavnih, ako ne i najvažniji motiv Rusije za mešanje u građanski rat u Siriji. Onaj ko ima uticaj na Bliskom istoku, utiče i na cene nafte i upravo je to Putinova misija. S Iranom i Irakom u savezništvu, Putin se može nametnuti Evropi kao jedina opcija za snabdevanje naftom i gasom, o čemu Rusija odavno otvoreno govori. Čak i produbljivanje i širenje konflikta dovešće do rasta cene nafte, što bi opet Rusiji išlo naruku.
