Putinov tajni plan: Šta se zaista krije iza ruske vojne intervencije u Siriji?
Rusko ekspresno širenje vojnog prisustva u Siriji mnogi vide kao pokušaj da se ojača režim predesdnika Bašara el Asada pre nego uništi Islamska država. Međutim, postoje snažne indikacije da Moskva ima ideju da se političko rešenje u regionu krije u post-asadovskoj Siriji.
Ruski zvaničnici razgovarali su o potrebi da se trenutni sirijski režim transformiše u inkluzivnu vladu koja će biti izgrađena na podeli vlasti između Asada i pojedinih opozicionih struktura. Kremlj je čak razmotrio i svoje protivljenje tome da anti-asadovske islamske grupe učestvuju u rešenju. U ostvarivanju tog cilja, podignuta je i mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora.
Može li Zapad da prestane da se ljuti na Putina?
Pravo pitanje u stvari je da li spoljni igrači mogu ostaviti po strani svoju ljutnju zbog Putinove vojne intervencije i udružiti snage sa Moskvom da se već jednom okonča ova tragediju.
Pročitajte još:
* Ko je u pravu: Putin udare na Siriju predstavlja na jedan, a Zapad na drugi način
* Vašington u strahu: Šta ako se Evropa okrene Rusiji?
* Njoj je jasno: Evo zašto Amerika sumnja u Putinove akcije u Siriji
* Trijumf usred Amerike: Putinovih sedam tačaka za novi svetski poredak
* "Putin u Siriji ima skrivene namere, uništenje ID nije glavni cilj"
Američki državni sekretar Džon Keri je u svojoj majskoj poseti Vladimiru Putinu u njegovoj rezidinciji u Sočiji bio svedok obnovljenog ruskog diplomatskog pritiska u Siriji. Obamina administracija od tada ponavlja da su glavne namere Kremlja i dalje vrlo nejasne.
Nepoverenje u Putinove namere je, naravno, sveprisutno na Zapadu i Bliskom istoku. To bi mogao da bude jedan od razloga zbog čega vlada uvreženo mišljenje da su namere Moskve isključivo te da podupre režim predsednika Asada tako što će mu ponuditi svoje vojne sposobnosti. Pojedini kritičari idu toliko daleko tvrdeći da čak ni ruski zvaničnici nemaju pojma šta je njihov gazda (Putin) isplanirao da uradi.
Očekivalo se da će govor ruskog predsednika 28. septembra pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija i potonji sastank iza zatvorenih vrata sa američkim predsednikom Barakom Obamaom otkriti više o namerama Moskve. Pa ipak, ruski predednik je u svom govoru ponovio samo opšte obrise plana koji je zasluga spoljne politike Kremlja.
On je govorio o uspostavljanju međunarodne koalcije protiv Islamske države u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN uz učešće sirijske vojske i regionalnih muslimanskih država. Putin je takođe raspravljao i o mogućnosti pokretanja novih pregovora između Asada i opozicije. Tako je izneo i nekoliko konkretnih detalja.
Putinov plan teško prihvatljiv
Međutim, čak i u svom najlabavijem obliku, Putinov plan će teško naići na topao prijem. Prvo, iako građanski rat u Siriji traje već četiri godine, zaraćene strane deluju daleko od spremnosti da spuste oružje. Drugo, brojni spoljni akteri takođe su spremni da se bore do poslednje kapi (sirijske) krvi.
U međuveremenu, Kremlj se i dalje snažno opire postavljanju rokova za skidanja Asada sa vlasti kao preduslov za početak nacionalnog dijaloga. U očima Rusa, Asad je i dalje jedina osoba sposbna da se suprotstavi Islamskoj državi i spreči totalni kolaps sirijske države.
Moskva promenila ploču
Ispod površine, ipak, moskovska vizija budućnosti Sirije je promenljiva. I predsednik Putin i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov prestali su da sve sirijske opozicionare nazivaju "teroristima", što sugeriše da bi neke umerene grupacije mogle biti prepoznate od strane Moskve kao legitimni igrači.
Asad je srž problema, a ne rešenje
Takva vizija drastično se razlikuje od one kakvu ima Zapad i većina bliskoistočnih zemalja. Za njih je Asad srž probelma pre nego deo bilo kakvog rešenja. Moskva takođe ima uske vidike koje opozicione snage bi prihvatila kao legitimne igrače. Kremlj nastavlja da daje prevelik značaj režimu koji, u krajnjem slučaju, kontroliše samo četvrtinu sirijske teritorije.
Lavrov je nedavno razjasnio ovu promenu najavom da je Moskva spremna na dogovor sa Sirijcima "koji su zainteresovani da obezbede interese u svojoj zemlji".
Moskva takođe više ne isključuje ni mogućnost da Asad dobije zamenu. Kremlj vidi transformaciju njegovog režima kao neminovnost. Raspoređivanje ruskih vojnih snaga na sirijskoj teritoriji može se tumačiti i kao način da Moskva osigura glavnu reč u odlukama oko promene režima.
Kremlj je takođe zabrinut i za dugoročne ruske interese kao što je sudbina hrišćanskog stanovništva u Siriji.
Čak je i odluka za pokretanje vazdušnih napada verovatno deo šire ruske strategije u cilju rešavanja sirijske krize po moskovskim uslovima. Putin i dalje insistira na mirovnom sporazumu na osnovu postojećih sirijskih struktura i institucija.
Da bi ubedio međunarodnu zajednicu, Kremlj je uspostavio pristup na dva koloseka. Na diplomatskom frontu, Moskva se bavi aktivnim dijalogom sa zapadnim i bliskoistočnim zemljama, posebno onim u Persijskom zalivu. Vojno, ruska podrška pomaže ostvarivanju garancija da će se Asadov režim održati dovoljno dugo da Kremlj postigne željeni proboj na diplomatskom putu.
Vojna akcija kao garancija
Putin tako može da iskoristi ruske vojna akcije u Siriji kao važnu polugu.
Prisustvo ruskih snaga osigurava da svaka odluka o budućnosti Sirije ne može biti doneta bez učešća Moskve. Nije slučajnost da je 48 sati pošto je Rusija pokrenula vazduše napade intezitet diplomatskih odnosa između Moskve i Zapada porastao.
Ipak, ukoliko Zapad čvrsto odbaci Putinovu inicijativu sirijska budućnost mogla bi postati još sumornija. Postoje mnoge zainteresovane strane u Moskvi koje vide nelogičnosti u kooperaciji u Siriji. Oni bi bili srećni kada bi se fokus postavio na podupiranje Asadovog režima i povećanje ruske vojne podrške tome.
Ovo možda neće spasiti Damask od propasti. Ali će produžiti sukob i podići broj žrtava na svim stranama.
Rusi su već signalizirali da bi mogli da podignu uloge u igri. Sastanci koji su počeli u Njujorku mogu biti pilika Rusima da krenu u produktivnijem smeru.
