Hrišćani su nepoželjni
U mnogobrojnim smeštajima za izbeglice, kojih ima po celoj Nemačkoj, na malom prostoru smešteni su ljudi različitih nacija, kultura i vera. Najveći broj njih su muslimani, dok su hrišćani u masovnom smeštaju u velikoj manjini.
Kako žive, svedoči izjava za "Velt" jednog izbeglice smeštenog u domu za azilante na jugu Brandenburga:
- Nikome ne smem da kažem da sam hrišćanin, jer mi inače prete - kaže on.
Muslimani iz njegovog okruženja pokušali su da ga nateraju da živi po šerijatskom zakonu, požalio se ovaj mladić. Kada na to nije pristajao, pretili su mu da će biti ubijen.
Sveštenik iz Berlina, Gotfrid Martens, potvrđuje izjave ovog mladića, koji je došao iz Irana. U njegovoj parohiji trenutno je među izbeglicama oko 600 hrišćana, koji su došli iz Avganistana i Iraka. Međuverske napetosti često nastaju iz bezazlenih svakodnevnih situacija, kao na primer pri kuvanju.
- U mnogim domovima ne puštaju hrišćanske porodice u kuhinju, jer bi mogli da pripremaju svinjsko meso - izjavio je magazinu "FOKUS" Kurt Paulus iz organizacije Centralni savet hrišćana u Nemačkoj.
Dešavaju se i mnoge ciljane provokacije. Tako je sredinom avgusta u jednom kampu u mestu Zul, u Tiringiji, došlo do žestokih sukoba između dve grupe muslimana nakon što je jedan izbeglica demonstrativno iscepao stranice iz Kurana i bacio ih u klozetsku šolju. Posle ovog događaja, Tiringija je postala prva savezna država koja je izbeglice počela da razdvaja prema zemlji porekla.
Diter Lauinger, ministar pravde ove pokrajine, rekao je da će i dalje nastojati da slede taj koncept, ali da je njegovo sprovođenje teško zbog ogromnog broja izbeglica. On, međutm, odbacuje mogućnost deljenja prema veri:
"Pokušavamo da minimalizujemo potencijal za sukobe, ali ne možemo da sprečimo međusobne kontakte. U našem društvu je tako da različite religije žive zajedno u toleranciji. To moraju da prihvate svi koji dođu ovamo", kaže Lauinger.
To neće biti jednostavno, jer zajedno žive ljudi čiji se narodi godinama međusobno bore na Bliskom istoku. Često dolazi do mobinga i napada. U Gisenu i Karlsrueu bilo je slučajeva seksualnih napada na hrišćanske devojke, u jednom drugom domu je mesecima proganjana jedna jermenska porodica sve dok ih gotovo nisu naterali da se vrate u Siriju.
Najurili ih u Irak
I u Frajzingu, u Bavarskoj, jednu porodicu hrišćana islamisti su pretukli i pretili im sve dok se nisu vratili u Irak. Za "Bajeriše rundfunk" otac ove porodice je ispričao da su "urlali na njegovu ženu i govorili joj da će da je ubiju i popiju njenu krv".
Postaviti granice
Kurt Paulus smatra da, pošto je broj hrišćanskih izbeglica manji od jednog procenta, nešto mora da se preuzme. "Neophodno je da se ljudi podele po religiji, etničkom poreklu i kulturi. Naša dobrodošlica nije dovoljna, već je neophodno postaviti neke granice", smatra Paulus.
