"Putin pokušava da iskoristi previranje Zapadne politike u svoju korist"
"Najnovije ruske vojne aktivnosti u Siriji smanjuju nade za diplomatsko rešenje sukoba, a Vašington se suočava sa dilemom i mora da donese odluku da li mu je Sirija važna ili nije" navodi radio Dojče vele.
Posle razgovora s Moskvom, Teheran je najavio da će narednih dana početi da sprovodi politički plan za rešavanje sirijskog sukoba. Vašington je, čini se, iznenađen tim koracima. To nije prvi put da su vojne aktivnosti Moskve u Siriji u poslednje vreme izazvale iznenađenje.
- Nisam upoznat ni sa kakvom prethodnom najavom Sjedinjenim Američkim Državama, kada je reč o tim dodatnim aktivnostima Rusije - izjavio je portparol američkog Stejt dipartmenta Džon Kirbi.
Posle toga je američki državni sekretar Džon Keri u razgovoru sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim ponovio da su SAD zabrinute zbog akcija Moskve. To je bio njegov treći poziv Lavrovu u roku od deset dana.
Sada se, ukazuje Nemački radio, pojavilo i to saopštenje iz Teherana. Zvaničnih reakcija iz SAD još nema.
Istraživač na Univerzitetu Sent Galen Džems Dejvis nije iznenađen zbog sporosti Obamine administracije u vezi sa vojnim i diplomatskim koracima Rusije i Irana.
Pročitajte još:
* "Putin se ne povlači, samo seli front iz Ukrajine u Siriju"
- Ova vlada SAD nije bila posebno vešta u razvoju strategije za Bliski istok, a posebno u Siriji - kaže Dejvis.
- Jedna od mojih kritika Obaminog pristupa jeste da SAD još nisu odlučile da li im je ta tema dovoljno važna - dodao je.
Od samog početka, kaže Dejvis, SAD su bile neodlučan akter u sirijskom sukobu.
Umesto da povede raspravu o Siriji, Vašington je "mlako podržao nekoliko pobunjeničkih grupa, a onda odlučio da je Islamska država opasna i istovremeno kritikovao gnusno ponašanje predsednika Sirije Bašara al Asada".
"Zapad mora da shvati da Putin želi da preko Sirije zaštiti geopolitičke interese"
Ponašanje Rusije ne utiče samo na sukob u Siriji nego predstavlja dalju eskalaciju napetosti između SAD i Rusije, ukazuje šefica odeljenja za Bliski istok trusta mozgova FRIDE iz Madrida Kristina Kauš .
- Važno je da Zapad shvati da predsedniku Vladimiru Putinu nije stalo samo do Sirije, nego hoče da zaštiti svoje geopolitičke interese u tom regionu - naglasila je ona.
Svrgavanjem diktatora Sadama Huseina u Iraku i Moamera el Gadafija u Libiji od strane SAD ili uz njihovu pomoč, Moskva je izgubila svoje dugogodišnje saveznike u regionu. Čak se i Iran, još jedan tradicionalni partner Kremlja, približio Vašingtonu potpisivanjem nuklearnog sporazuma, prenosi Dojče vele.
- Asadov režim je poslednji saveznik Rusije u regionu, i pristup Moskve se mora sagledati u tom kontekstu - kaže Kauš.
Prema oceni vojnog eksperta za Rusiju iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira PRIO iz Osla Pavela Baeva, nedavni koraci Moskve u Siriji imaju samo simboličan karakter uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
- To u osnovi nije bila prava intervencija, nego šou - kaže Baev.
"SAD precenjuje vojnu snagu Rusije"
Vazdušni udari SAD na "Islamsku državu" nemaju velikog efekta. Shvatanje vojne snage Rusije je preuveličana - delom zbog spektakularnog uspeha na Krimu. U stvari, Rusija se vojno preopteretila, jer mora da obezbedi jedinice u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini, smatra Baev.
Po njegovom mišljenju, Moskva može sebi da dozvoli da u borbu protiv Islamske države u Siriji pošalje samo još jednu ili dve eskadrile. Ali dokle god na terenu nije rusko naoružanje visoke preciznosti, udari će biti manje efikasni od udara SAD, ukazuje Baev.
Povećana vojna pomoč Moskve Asadu ne olakšava rešenje u Siriji, ali se time suštinski ipak ne menja odnos snaga, smatra Baev.
- Ne treba preterivati, Putin je verovatno postao svestan toga da se Turska bavi Kurdima, da Evropa treba da se nosi sa svojim problemom izbeglica, a da američko bombardovanje jedva da nešto pomaže. Putin sada pokušava da iskoristi previranja zapadne politike u sopstvenu korist - zaključuje Baev.
