Jedino mir nikome nije opcija
Rat u Siriji traje već 1.647 dana i dosad je odneo više od 250.000 života, dok su milioni ljudi proterani ili pobegli iz svojih domova. Sve to je izazvalo najveću izbegličku krizu u Evropi još od Drugog svetskog rata. Militanti Islamske države su zauzeli severni i zapadni deo Sirije i kontrolišu veći deo teritorije od snaga Bašara al Asada.
Sirija ne samo da je zemlja u građanskom ratu, već se u njoj primenjuju najbrutalnije metode likvidacija poput odsecanja glava ili ubijanje hemijskim oružjem.
Savet bezbednosti UN nije učinio ništa da se rat zaustavi, pre svega jer Amerikanci drže stranu takozvanim umerenim pobunjenicima, a Rusi - Asadu.
Kako nema ništa od vojne intervencije SAD i njenih saveznika, sada se razmatraju mogući scenariji za završetak rata. U slučaju vazdušnih udara na snage Asada, režim sirijskog predsedika bio bi paralizovan, ali bi to donelo ogromne civilne žrtve.
Pročitajte još:
* Asada baš briga za Zapad: "Otići ću s vlasti pod jednim uslovom"
* Asad uveren: Rusija me neće izdati!
Ako bi ID ili Al Nusra front, blizak Al Kaidi, ušli u velike sirisjke gradove poput Damaska, Tartusa ili Latakije, sasvim sigurno bi došlo do pokolja nad šiitima lojalnim Asadu i stvaranja novog talasa izbeglica.
Jedna od opcija jeste i uspostavljanje zabrane letenja na severu Sirije. Tada bi pobunjenici primali pomoć i radili na obnovi, dok bi se ostatak borio. Sirijska opozicija i Turska već duže žele takvo podruje, uz podršku snaga Zapada. Verovali su kako bi to stopiralo Asadov režim te da bi umereni predstavnici opozicije preuzeli ulazak pomoći.
Pre dve godine ovo bi moglo da pomogne, ali danas su umerene snage sirijske opozicije slabije nego ikada. Ahrar al Šam, jedna od najvećih opozicionih grupa smatra se od strane kritičara prebliskom Nusra frontu.
Ujedinili su se i stvorili Džaiš al Fateh koji napreduje protiv režima, posebno u Latakiji. Ostale opozicione snage ili su slabe ili se suočavaju sa sličnim optužbama. Postoji opasnost da bi zabranom letenja NATO zapravo vojno pomogao Al Kaidi.
Neki na Zapadu čak predlažu i prihvatanje Asada kao "nužnog zla" jer bi se država mogla raspasti. Američki predsednik Barak Obama je to uporno odbijao, ali sada kada je potpisao nuklearni sporazum sa Iranom koji podržava Asada, mnogi ga optužuju da je smekšao stav prema sirijskom diktatoru.
Asadov odlazak ponovno je postao vruća tema. Ako on ne ode, teško će bilo koga od pobunjenika na severu nagovoriti na prekid vatre, bez obzira na potencijalni politički dogovor. Asadovo bombardovanje civila i masakri bili su u korenu ustanka protiv njega.
Radi se o velikom paradoksu za Vašington, koji je sada u dilemi. Kada bi SAD iskoristio politički kapital da uveri Rusiju, Iran i Kinu da se okrenu protiv Asada, to ipak ne bi odmah zaustavilo rat. Ne postoji ni alternativa koja bi mogla voditi privremenu vladu u Damasku. Ako Asad ostane na vlasti, rat će se nastaviti. Sirijci imaju želju za osvetom, budući da su im porodice i prijatelji poslednjih četiri godine masakrirani.
Podela zemlje
Podela Sirije na četiri enklave pod vlašću Kurda, ID i ostalih opozicionih grupa čine prestanak borbe gootovo nemogućim, budući da strane moraju da usuglase granice, a trenutno su jedni drugima smrtni neprijatelji. Takođe, ne postoji spoljna vojna sila koja bi nametnula nove granice.
Posrednički rat
Rat u Siriji najvećim delom je potpomognut spolja. Sukobi se najčešće završe kad se uključene strane umore i dogovore o miru, ali u Siriji je situacija drugačija. Svaki put kada oslabi jedna strana, stigne pojačanje spolja. Režim podržava Hezbolah iz Libana, Iran, ali i Rusija, dok Zapad, Saudijska Arabija i Katar podržavaju pobunjenike. Ali i opozicija je imala strane džihadiste u Nusra frontu, te joj je teritorije otela ID, koja je samo zakomplikovala sukob.
