Velika tajna hladnog rata: Amerikanci nuklearnom eksplozijom spržili prvi britanski satelit
U septembru 1962. britanski premijer Harold Mekmilan dobio je poverljivi dokument u kojem su bili opisani događaji koji su doveli do neuspeha prvog britanskog satelita, sa oznakom Ariel-1. Ova letelica, koja je predstavljala zajednički poduhvat sa SAD, lansirana je u aprilu te godine kako bi istražila efekte Sunčeve radijacije na Zemlju. Satelit je funkcionisao besprekorno, sve dok veza nije iznenada prekinuta 13. jula.
Dokumenta o sudbini britanskog satelita ostala su zaključana čitavih 50 godina, a tek nedavno je otkriveno zašto - NASA je odmah shvatila šta se sa njim dogodilo, ali to nije saopšteno Velikoj Britaniji.
Kada su Britanci konačno uspeli da sklope kockice priče, tadašnji ministar nauke poslao je poverljivi dokument premijeru Mekmilanu.
Ispostavilo se da je do prekida veze sa Arielom došlo četiri dana nakon što je Amerika detonirala nuklearnu bojevu glavu visoko u atmosferi, na 400 kilometara visine iznad Tihog okeana.
Ta eksplozija je izazvala elektromagnetni puls dovoljno jak da omete radijsku komunikaciju širom sveta, pa čak i da ugasi ulične svetiljke u Havajima. Takođe je stvorila novi, privremeni pojas radijacije oko Zemlje. Upravo to je “koštalo života” i Ariel.
In 1962 the U.S. destroyed Britain's 1st satellite #Ariel-1 with a 1.4 megaton nuclear warhead http://t.co/d4nbpE4u9q pic.twitter.com/Y4TCmcW846
— AICS in Space (@AICSinSpace) September 13, 2015
- Imali smo velike koristi od njega, tokom njegovog ne tako kratkog veka. Pre nesreće, emitovao je podatke gotovo 1.000 sati, a trebaće nam najmanje godinu dana da ih analiziramo - naveo je ministar nauke.
Ariel-1 nije bio jedini satelit na kog je uticala nuklearna eksplozija. Test je, navodno, glavni krivac i za neuspeh prvog televizijskog satelita Telstar.
I dok su Britanci bili besni zbog izvođenja nuklearnog testa, vojni stručnjaci su ovaj događaj posmatrali iz drugog ugla, pitajući se da li bi u budućnosti na isti način mogli da se onesposobljavaju neprijateljski sateliti.
Oružje koje funkcioniše po principu elektromagnetnog pulsa sposobno je da sprži sve elektronske sisteme u određenoj oblasti, ali i da uništi ciljane uređaje, što znači da bi na ovaj način mogli da se onesposobe npr. odbrambeni radari neprijatelja.
Ipak, veliki problem kod ove vrste oružja su skriveni efekti. Kod običnih bombi, naneta šteta je odmah vidljiva, dok sa EMP oružjem to nije slučaj. Zato ga mnogi vide kao veliku pretnju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su današnji sateliti mnogo otporniji na radijaciju nego nekada.
- Svi svemirski sistemi koji su danas u upotrebi, ojačani su i zaštićeni od solarne radijacije i svake vrste zraka - kaže Elizabet Kvintana, direktorka katedre vojnih nauka sa Kraljevskog instituta.
Ipak, danas postoje i drugi načini za onesposobljavanje satelita. Navodno su se pojavili i dokazi da je Kina razvila sistem lasera koji se ispaljuju sa zemlje i obaraju satelite dok krstare nebom.
Stručnjaci predviđaju da će se tehnologija koja se trenutno koristi za razbijanje svemirskog otpada, ubuduće upotrebljavati i za uništavanje funkcionalnih satelita.
