Hrafnson: "Ekonomski NATO" udar na demokratiju
Vlast postaje sve tajnovitija, bez obzira na to da li je reč o korporacijama ili vladama. Kada je Vikiliks objavio tajne nacrte trgovinskih pregovora i sporazuma, ispostavilo se da neverovatno mali broj ljudi uopšte zna za njih. Reč je o dogovorima koji se odnose na dve trećine svetske trgovine, uključuju industrijski razvijene zemlje i bave se vrlo važnim stvarima koje utiču i na životno okruženje i zdravlje. Javnost nema pristup njima, pa čak i članovi Evropskog parlamenta mogu da pogledaju dokumenta samo uz nadzor. To je apsurdno, to je napad na osnove demokratije i mi smo posvećeni borbi protiv toga, kaže za "Vesti" Kristin Hrafnson, portparol Vikiliksa i Džulijana Asanža.
O kakvim dokumentima je reč?
- Reč je o dokumentima koji se odnose na dogovore o Sporazumu o trgovini uslugama (TiSA - predložen međunarodni trgovinski ugovor između 24 strane, uključujući EU i SAD, koji ima za cilj stvaranje međunarodnog pravnog okvira za privatizaciju usluga), zatim o pismu o tajnom Sporazumu o transpacifičkom savezu (TPP - pismo ukazuje na široku privatizaciju i strategiju globalizacije koja ima za cilj da ozbiljno ograniči "državna preduzeća"), kao dokumentu o Transatlantskom partnerstvu za trgovinu i investicije (TTIP - koji se odnosi na sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD).
Sve to je tajna?
- To su u potpunoj tajnosti pregovarale državne agencije i pojedinci, sa predstavnicima velikih korporacija koji sede za pregovaračkim stolom i pišu tekst. Taj proces je izvučen iz okvira Svetske trgovinske organizacije (STO), prvenstveno da bi ostao tajna. Zašto je to tako? Hilari Klinton je TTIP sporazum nazvala "ekonomski NATO", što baca posebno svetlo na to o čemu je reč. To i jeste savez poput vojnog koji je formiran bez demokratskog uključivanja i javne rasprave. Eto, koliko je to opasno.
Asanžova prava narušena
Kakva je budućnost Džulijana Asanža?
Nadam se da će se trenutna situacija okončati brzo. Ovo što se dešava je potpuno apsurdno. Njegov slučaj je ekstremno politizovan, a njegova prava narušena. Ne samo zato što ne može da uživa azil koji su mu odobrile ekvadorske vlasti, već i činjenicom da je tužilac zabranio da se napreduje sa slučajem i dođe do optužnice. On je i posle pet godina i dalje pod istragom, i u međuvremenu neke od optužbi su zastarele. Ali, Džulijan to nije želeo, već je hteo da bude intervjuisan, da kaže svoju stranu priče i očisti svoje ime. Ta prilika mu je uskraćena iako je nevin.
Da li ste zadovoljni efektima objavljivanja informacija?
- Objavljivanjem može da se otvori javna diskusija i da se uključe grupe koje se brinu o javnom interesu poput Lekara bez granica, organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i drugih. Kao novinar nikada nisam bio zadovoljan efektima mojih priča, jer ako ukažete na krivično delo, želite da odgovorni budu kažnjeni, a to se u stvarnosti retko dešava. Rad svakog novinara je guranje kamena uzbrdo, ali on mora da nastavi taj posao.
