Baltički zid prema Rusiji
Estonska policija i pogranična služba spremaju se da podignu Istočni zid, odnosno dva i po metra visoku ogradu sa rovom na granici prema Rusiji. Tako se Estonija pridružila Letoniji koja je nameru da se ogradi od Rusije obnarodovala prošlog meseca, dok je Ukrajina lane započela radove koji su zapušteni zbog nedostatka novca.
Estonija namerava da radove započne 2018. godine. Predviđen je trošak od 71 miliona evra, a ograda i bodljikava žica biće postavljeni dužinom od 108 kilometara, dok ostatak granice prolazi Čudskim jezerom koje nameravaju da nadgledaju čamcima i dronovima s kamerama. Na teško dostupnom delu granice Estonija namerava samo da pojača kontrolu.
Vlasti Letonije imaju istovetan plan, ali jeftiniji, od samo 17 miliona dolara. Letonski novinar Vadim Radionov kaže da je to zamisao ministra policije Riharda Kozlovskisa koji je obrazložio da je reč o sprečavanju migrantskog talasa iz Azije. Kozlovskis je rekao da je to jeftinije nego da ilegalcima kupuju karte za povratak kući.
Nekoliko dana kasnije rekao je da je utvrđivanje granice s Rusijom prioritetno, pošto je odatle ove godine stiglo oko 200 ilegalnih migranata.
Međutim, Letonija i Estonija imaju drugi problem zbog kog se plaše Rusije. Slovensko stanovništvo ostalo je značajan faktor posle raspada SSSR uprkos ograničenju njihovih prava, uključujući upotrebu maternjeg jezika. Slovena, gotovo u potpunosti Rusa, ostalo je u dvomilionskoj Letoniji oko trećine, a u milionskoj Estoniji više od četvrtine. Pri tom su estonska prestonica Talin i letonska Riga većinom ruskojezične.
Poslednjih godina iseljavanje Rusa gotovo je zaustavljeno, ali je migracija uglavnom poljporivrednog letonskog i estonskog stanovništva u Irsku i Veliku Britaniju postigla dramatične razmere.
Osim toga obe baltičke republike pritisnute su ogromnim slovenskim zaleđem u Rusiji i Belorusiji, a ekonomija je slaba uprkos članstvu u EU. Stoga baltičke zemlje zavape o ruskoj pretnji kad god ostanu bez para, u nadi da će dobiti pomoć Brisela. Smešan je 2010. bio pokušaj Letonije da održi manevre. Naime, svojih tenkova nemaju, pa su pozajmili od Belorusije jedan primerak da imitira neprijatelja. Svejedno, pomoć Brisela je izostala.
Na svoju štetu
Istovremeno, estonski i letonski izvoz trpe od negativne politike prema Rusiji. Pre nekoliko godina u Talinu su izmestili spomenik sovjetskim vojnicima iz centra grada, što je dovelo do otvorenih protesta slovenskog stanovništva. Rusija je odgovorila zatvaranjem granica, pa u estonskim prodavnicama nedelju dana gotovo da nije bilo mesa i mleka jer je zbog velike ponude cena pala, pa seljaci nisu hteli da prodaju.
Ukrajinski bedem u blatu
Tragikomičan je i epilog ograda i rovova koje je Ukrajina počela da gradi u septembru prošle godine. Kijevski režim hteo je projekat da nazove "zidom", ali ih je brinulo kako će Brisel i posebno Berlin da reaguju s obzirom na asocijaciju s Berlinskim zidom. Stoga su planirani sistem ograda, bodljikavih žica i protivtenskovskih rovova nazvali Evropski talas i objavili da planiraju da na to potroše oko 530 miliona dolara. Od celog projekta ostao je deo od nekoliko desetina metara gde se političari bankrotiranog kijevskog režima fotografišu. Na dvadesetak ima mesta već urušenih blatnjavih rovova koji smetaju stanovnicima Rusije i Ukrajine da se posećuju, pa dedovi često gacaju kroz vodu do kolena da bi posetili unuke u susednom selu, ne obazirući se na pograničnu policiju.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk nedavno je javno odustao od postavljanja ograde uz obrazloženje da će lopovi da je ukradu i prodaju trgovcima metalom.
