Strancima dati pravo glasa i državljanstvo
Austrija treba da uradi dosta toga na područjima političkog učešća migranata, sticanja državljanstva i spajanja porodica, pokazala je studija "Migrant Integration Policy Index 2015" čije je najvažnije delove objavio Medijski servis za nove Austrijance. Studija je upoređivala integracionu politiku na osnovu 167 indikatora u 38 zemalja. Najbolje rezultate ima Švedska dok je Letonija dobila najmanju ocenu.
Austrija je od ukupno 100 bodova dobila 50 i našla se na 20. mestu i tako poboljšala svoju poziciju iz 2007. za osam bodova.
Kako se ističe, na području tržišta rada integracija sprovedene su podsticajne mere poput specifičnih jezičkih kurseva za posao, deskova dobrodošlice ili crveno-belo-crvene karte. Autori studije ukazuju da su nove inicijative limitirane.
Pročitajte još:
* Bečlije neće azilante, već ih ima dovoljno
U pogledu kvaliteta političke participacije Austrija se našla na 21. mestu. Prema studiji, migranti su u velikoj meri isključeni iz demokratskih procesa, što ima negativan uticaj na integraciju pridošlica.
Prema podacima iz 2014. pravo glasa nema oko 450.000 građana država koje nisu iz EU i koji su stariji od 15 godina. Ukupno 6,4 procenata odraslog stanovništva nema pravo glasa. To je veći udeo nego u drugim zemljama EU, osim u Republici Kipar.
Što se tiče tržišta rada, Austrija je na 16. mestu. Istraživanje preporučuje jednostavnije priznavanje kvalifikacija stečenih u inostranstvu. Studija je pokazala i da su migranti u javnoj službi nedovoljno zastupljeni.
Austrija se po pitanju obrazovanja sa 47 bodova našla na 16. mestu U međuvremenu su učenici stranog porekla polovina svih bečkih đaka (od 1. do 4. razreda). Eksperti smatraju da obrazovne mere prethodnih godina nisu bile dovoljne zbog rastućeg broja učenika migrantskog porekla.
Austrija se po pitanju spajanja porodica našla na 31. mestu, a preduslovi za spajanje porodica i sticanje državljanstva spadaju u najrestriktivnije u Evropi. Autori studije savetuju uvođenje mogućnosti dvostrukog državljanstva i automatskog sticanja državljanstva za one rođene u zemlji.
Takođe su preduslovi za trajni boravak ocenjeni najrestriktivnijim u zapadnoj Evropi. U pogledu pristupa trajnom boravku, Austrija se našla na 22. mestu. Kada je reč o pristupu državljanstvu, našla se sa 26 bodova tek na 34. mestu. Autori studije ukazuju da oko 20 procenata osoba druge generacije nastanjene u Austriji nisu austrijski državljani.
Zdravstvo svetla tačka
Studija kaže da je zabeležen napredak integracionih mera u zdravstvenom sektoru i da se po ovom pitanju zemlja našla na 8. mestu.
Austrije nije dobila dobre ocene u borbi protiv diskriminacije i našla se na 23 mestu. Autori navode da su žrtve diskriminacije loše informisane o svojim pravima.