Američki san, noćna mora današnjice (2): Država totalne kontrole
Primena Trumanove doktrine počela je, praktično, već 1945. godine, neposredno po završetku Drugog svetskog rata. U Vašingtonu je tada osnovana takozvana Jedinica strateških službi - tajna, kontraobaveštajna branša vlade SAD, koju će kasnije, počev od 1947. godine, apsorbovati Centralna informativna agencija (CIA), glavna američka obaveštajna služba.
Ovaj proces transformacije završen je formiranjem današnje famozne američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).
Čomski u opširnoj analizi notira da je ova evolucija definitivno okončana 1952. godine - država totalne nacionalne kontrole bila je zaživela, spremna da dočeka svaki "udar" navodne spoljne opasnosti po SAD.
Doktor Robert Abele, profesor na koledžu u San Francisku i autor knjige "Anatomija obmane", beleži da priča o navodnoj ugroženosti američkih nacionalnih interesa od spoljnog neprijatelja nije ništa drugo nego formula za totalnu špijunažu građanstva i čuvanje interesa elita i korporacija koje, navodno, brinu o mirnom snu Amerikanaca.
Moderna istorija ove "anatomije obmane" bogata je primerima iz ove serije, od Reganovog "rata protiv terora", oružanih ili subverzivnih operacija protiv antiameričkih režima u Latinskoj Americi (Kuba, Venecuela...), pa do vojnog napada na Irak, Libiju, Siriju...
Za ovakvu odbranu "ugrožene nacionalne bezbednosti" potrebna je - ide imperijalno-korporativna teza - superiorna vojna "sila odvraćanja", koju danas oličava 755 američkih vojnih baza u svetu. Iz tih baza obarani su ili se kontinuirano izvode pokušaji obaranja nacionalnih lidera u "totalitarnim", "antiameričkim" i "terorističkim" državama, od Kube, Iraka, Sirije do Ukrajine (u slučaju Srbije za ovaj posao poslužila je baza Avijano, na severu Italije).
Kada nije bila izvodljiva brutalna vojna sila, jedan od metoda bila je preventivna kontrola i špijuniranje stranih centara, čak i onih iz savezničkih država, kao što je to pokazao slučaj sa špijuniranjem Angele Merkel u Nemačkoj ili Dilme Rusef u Brazilu.
Kontrola ključnih ličnosti po svetu bila je i ostala konstanta doktrine o američkoj ugroženosti od spoljnih neprijatelja i istovremeno, o njenoj predodređenosti da upravlja svetom. Ovo je Džordž Buš mlađi, nazvao "rat protiv terora", a Barak Obama razvio u "odbranu američkog nacionalnog interesa".
Front protiv ostatka sveta
Farsa o stalnoj ugroženosti Amerike od spoljnih neprijatelja, postala je, po Abeleu, "konstanta američke vlade", a njen prirodni nastavak je puna unutrašnja kontrola koja - budući da je neophodna za stvaranje homogenog fronta protiv spoljne opasnosti - zahteva i drakonske mere za očuvanje monolitnosti tog unutrašnjeg fronta. Rečeno - učinjeno.
Obamizam fabrikuje strah
Amerika je danas scena rafinirane verzije nekadašnjeg makartizma. Makartizam je bio totalna kontrola i masivna kampanja progona Amerikanca na osnovu stalnog straha od "komunističke opasnosti". Današnji obamizam nastavlja ovu politiku zastrašivanja od neprijatelja koji se fabrikuju na širokom prostoru, s kraja na kraj sveta. Trenutno je to Islamska država na Bliskom istoku (američko čedo) i "Mefisto" u Kremlju.
