Američki san, noćna mora današnjice (1): Strah od izmišljenog neprijatelja
Svet je definitivno ušao u drugi čin hladnog rata i nije više pitanje da li treba nego kako menjati nastalu situaciju? Od Ukrajine, Bliskog istoka, Islamske države u Siriji i Iraku, destrukcije libijske države, pa do masovnog egzodusa izbeglica sa siromašnog evropskog juga prema severu, Evropa zajedno sa ostatkom sveta postaje prilično nelagodno mesto za život u budućnosti.
U centru ovog drugog čina hladnog rata je "američko pitanje". Čitav niz analitičara i na samom Zapadu smatra da sadašnje tenzije u svetu treba tumačiti upravo unutrašnjom prirodom američkih kontradikcija.
Američko društvo transformisalo se od nekadašnjeg demokratskog ideala osnivača Unije američkih država do policijske države koja operiše na osnovu dogme o stalnoj spoljnoj pretnji njenoj bezbednosti. Tom dogmom i iz te opsesije izvodi se teza prema kojoj se te navodne pretnje "američkom snu" od zlih spoljnih neprijatelja mogu suzbiti jedino jačanjem "discipline" na unutrašnjem frontu i superiornim oružjem koje će "preventivnim" intervencijama širom sveta u korenu da sprečava namere zlih antiameričkih sila.
Stalno se seje strah od potencijalne spoljne ugroženosti Amerike i njenog "američkog sna" koji u životu prosečnog Amerikanca, praktično nije ništa drugo nego ideal posedovanja kuće sa bazenom, dve limuzine, ručka u obližnjem Mekdonaldsu i godišnjeg odmora u nekoj "egzotičnoj zemlji" Evrope.
Za obezbeđenje ovakvog "američkog sna i odbranu od stalne spoljne ugroženosti prvi imperativ je potpuna kontrola nad potencijalnim unutrašnjim neprijateljem. Tako je za samo 200 godina počela da se rađa ova "Dražava Nacionalne bezbednosti". Njeno očuvanje je glomazan posao i ne može se ostvarivati bez politički, ekonomski i vojno superiorne američke sile.
Radi mobilizacije ljudi u opštem je interesu da se ograniče razmere unutrašnje političke debate o tome ko to stvarno preti Americi i šta je tu prava istina. Moćni mediji u svest Amerikanaca uteruju paničan strah od, na primer, nepostojećeg iračkog oružja za masovno uništenje, Islamske države koju Vašington i direktno pomaže u obaranju "proruskog" režima u Damasku, ruske okupacije Krima i ruske intervencije u Ukrajini.
Doktrina izuzetnosti
Za izvođenje ovakvih imperijalnih programa uvek je pri ruci Trumanova doktrina, formulisana još 1947: "totalitarni režimi u svetu ugrožavaju bezbednost SAD". Noam Čomski ovu teoriju naziva "doktrinom američke izuzetnosti" koja se pojavila posle Drugog svetskog rata a kulminirala u Bušovim i Obaminim godinama. Prava suština je, objašnjava Čomski, da je Amerika ne samo kvalitativno drugačija od drugih država, nego je 'bolja' od drugih, pa prema tome, prirodno predodređena da vlada svetom".
