Odlazak Egona Bara: Savetovao Šredera, pomagao Kolu
Arhitekta, dijalektičar, skretničar nemačke istočne politike, Egon Bar preminuo je 19. avgusta u 93. godini života u Berlinu.
Bio je jedan od najvažnijih saradnika kancelara Vilija Branta i učesnik mnogih tajnih pregovora koji su doveli do potpisivanja ugovora sa Sovjetskim Savezom i Poljskom i otvorio put procesu popuštanja sa Istočnom Nemačkom, što mu tamošnji Nemci nikada nisu zaboravili.
"Oštrog jezika i duha, lukav i duhovit. Tako sam ga doživeo svih prošlih godina u bezbrojnim razgovorima", napisao je povodom Barove smrti bivši kancelar Gerhard Šreder, dodajući da mu je ovaj mudri čovek bio jedan od najvažnijih savetnika kao kancelara i šefa Socijaldemokratske partije (SPD).
- U mnogim političkim pitanjima sam ga pitao za savet: "da" za Avganistan,"ne" za rat u Iraku, u vezi odnosa s Rusijom i proširenja EU - kaže Šreder.
- Po vizionarskoj hrabrosti nije zaostajao za Brantom. Bar je odredio nemačku i evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku, a zaostavština mu je obavezujuća za današnje političko delovanje kroz politiku saradnje, poverenja i popuštanja, stabilnosti i sigurnosti - poručio je Šreder.
Protiv bombardovanja Srbije
Egon Bar (SPD), jedan od inicijatora politike popuštanja zategnutosti 70-ih i tvoraca Istočnih sporazuma sa DDR-om, bio je protiv nezakonite militarizacije spoljne politike agresivnim ratovima kao što je bilo NATO bombardovanje Srbije. Kad su SAD i Britanija vršile pritisak da se vazdušni udari zamene kopnenom intervencijom, Bar je odlučno upozoravao da bi tim ratom nastale nove istočno-zapadne tenzije. Po njemu, dominantna uloga SAD u tom ratu je mogla da poništi sve inicijative za nezavisnu ulogu Evrope u svetskoj politici. Smatrao je da je širenje NATO-a na istok - greška stoleća.
Barova direktna veza s Moskvom bila je poznata Amerikancima i oni mu to nisu zamerali, već su je koristili da Rusima prenesu važne poruke.
- Direktna komunikacija sa SAD je u Vašingtonu odobrena s najvišeg mesta, a u Moskvi je dozvolu dao lično Brežnjev, u susretu sa Brantom u četiri oka 1970. godine u Moskvi - rekao je Bar.
I Brantov naslednik Helmut Šmit nastavio je da preko Bara koristi direktne kontakte sa Rusima.
Kad je 1982. godine demohrišćanin Helmut Kol dobio izbore, Bar mu je ponudio svoje direktne veze sa Moskvom i ovaj je pristao. U svojim memoarima Bar je zapisao:
"Kol je razmislio i shvatio da nikad ne možete znati šta može da se desi u godinama koje dolaze i kada će takve direktne veze biti neprocenjive".
