Haiti, zemlja gde se za mesto bore živi i mrtvi
Staro gradsko groblje u prestonici Haitija Port o Prensu odavno je dupke puno. Razorni zemljotres 2010. godine ostavio je iza sebe 200.000 mrtvih, a kamioni i kola hitne pomoći na pet minuta donosili su leševe na gradski stadion, koji je jedini mogao da primi toliku količinu pokojnika.
Na Velikom groblju, koje se prostire preko velikog dela centra grada, zemljotres je takođe ostavio strašne posledice. Ko nije imao ni pet dolara da plati grobarima brzinski ukop, pronalazio je napukle i otvorene grobove, pa su oni postali ilegalno počivalište više pokojnika. Vrelo tropsko sunce nije dopuštalo da iko više vodi računa o običajima, tradiciji ili pravu pokojnika da bude dostojno sahranjen. Ni sveštenika nije bilo dovoljno, pa su se mogli videti rođaci koji nose i Bibliju i hrpu korenja za vudu ritual kako bi pokojniku na svaki način obezbedili mir na onom svetu.
Vudu religija je, inače spoj katolicizma i prastarih afričkih religija, pa vudu koristi slike katoličkih svetaca kao zamenu za afrička božanstva koja imaju slične ili iste osobine. Na Haitiju gotovo celokupno stanovništvo praktikuje vudu religiju, iako se i njih 90 odsto istovremeno smatra katolicima. U vudu religiji posebno se poštuju mrtvi, pa kad se baca kletva, uroci se nose na groblje u noći punog meseca, jer se tada otvaraju vrata sveta mrtvih.
Danas na Velikom groblju žive mnogi Haićani koji su ostali bez porodica i krova nad glavom. Mnoge velike grobnice su polivene benzinom i kosti spaljene kako bi se napravio prostor živima.
Oluje i zemljotresi
Port o Prens su osnovali 1749. francuski uzgajivači šećerne trske, a danas ima dva miliona stanovnika. Klima je tropska. Kišna sezone traje od aprila do juna i od oktobra do novembra. Zemlju tada pogađaju obilne padavine i tropski cikloni. Tropska oluja Dženi je septembra 2004. godine opustošila veliki deo zemlje, a 2010. razorio je zemljotres.
