Mračna strana farmaceutske industrije (2): Lekovi - treći uzročnik smrti

U svojoj knjizi "Smrtonosna medicina i organizovani kriminal", u kojoj žestoko napada farma-koncerne, danski lekar Peter C. Goče svoje napade potkrepljuje i konkretnim, teškim optužbama.

Reuters

Ispitivanje lekova neadekvatno, tvrdi danski farmaceut

Naime, ovaj Danac tvrdi da su medikamenti u Evropi i Americi treći najčešći uzročnik smrti - posle srčanih bolesti i raka. U Americi, kako procenjuje, godišnje umre oko 100.000 ljudi na osnovu redovne konzumacije lekova. Uz to dolaze i slučajno uzete prekomerne doze ili u kombinaciji sa drugim neodgovarajućim lekovima.

Iako priznaje da ima lekova koji daju rezultate u borbi protiv infekcija, srčanih bolesti, nekih vrsta raka i dijabetesa tipa 1, u poređenju sa većinom lekova koji se prepisuju, malo je onih pacijenata koji zaista profitiraju od medikamenata. Jer, bolesnicima se suviše često prepisuju lekovi, a farma-koncerni teže ka tome da čak i zdravi ljudi uzimaju lekove.

Goče smatra da može da se uštedi čak 95 odsto novca koji se inače daje za lekove, a da pritom to neće naškoditi pacijentima. Tako bi ljudi imali duži i srećniji život, tvrdi ovaj kritičar farma-industrije.

Potkupljivi lekari

Na pitanje zašto onda ne reaguju lekari, organizacije pacijenata i političari zaduženi za zdravstvo, danski lekar kaže da je razlog to što su farmaceuti finansijski ekstremno moćni i što imaju uticaj na svim nivoima. Na primer, oni nagrađuju lekare za to da prepišu određene lekove, čak iako su isti skuplji nego njihove alternative.

- Sudski procesi su pokazali da farma-kuće često šire glasine kako su njihovi lekovi dobri, a prećutkuju koliko su zapravo opasni - kaže Goče.

Pritom nadležni organi prilično loše obavljaju svoj posao, nadovezuje se ovaj lekar.

Administracija za hranu i lekove FDA u Americi odlučuje u interesu farma-kuća, umesto u interesu pacijenata. Naučnici u ovoj službi moraju da se stalno bore protiv svojih pretpostavljenih ukoliko kritikuju određene medikamente.

Zbog toga su se žalili i predsedniku SAD Baraku Obami u jednom pismu poslatom još tokom njegove izborne kampanje, ali je posledica ta da su zbog kritikovanja FDA njihovi mejlovi, kao i advokata i novinara, bili nadzirani.

Ronald Kavanah, koji je radio u FDA, je posvedočio kako su naučnici naterani da prihvate tvrdnje farmakologa, ne proveravajući činjenice. Međutim, Goče smatra da oni moraju da budu mnogo kritičniji u regulisanju tržišta medikamenata.

Naučne studije su naručene

Poruka danskog lekara je da su studije farma-branše zapravo samo dobra reklama za medikamente.

- Dozvoliti ovoj industriji da testira sopstvene lekove je isto kao kada bih ja na suđenju imao vlastitog sudiju - objašnjava on.

Naučnici koji su kritički nastrojeni, sledeći put se ne pitaju, pa zato mnogi izlaze u susret željama koncerna. "Neželjeni rezultati se rado prećutkuju, dok se željeni objavljuju".

Po njemu bi studije trebalo da rade nezavisni naučnici, a ne farma-industrija. Stručni časopisi takođe su podložni interesnim konfliktima, jer zarađuju mnogo novca prodajom izdanja u kojima reklamiraju ove proizvode. Jedan insajder je pre nekoliko godina otkrio da je mnogo teže objaviti kritički članak u stručnom časopisu, nego u nekim drugim novinama.

- Potrebna nam je revolucija u zdravstvenom sistemu: Svi rezultati studija moraju da se objave - takođe i oni negativni. Kao lekari moramo da počnemo da govorimo "NE" novcu i drugim primamljivim ponudama farma-industrije. Osim toga, reklame za lekove - unutar stručnih krugova - trebalo bi da budu zabranjene, kao i kod cigareta - smatra Goče.

Jer i u jednom i u drugom slučaju, postoji zdravstveni rizik i rizik od smrti.

Kraj