Mračna strana farmaceutske industrije (1): Koncerni gori od mafije
Zadatak farmaceutskih kuća je da omoguće ljudima dug i zdrav život. Međutim, ova industrija ubija više ljudi nego mafija, tvrdi lekar Peter C. Goče, koji zahteva obračun sa ovom branšom. Danski lekar je ranije i sam radio za njih, a onda je promenio stranu i danas vodi "Nordik Kohrejn centar" u Kopenhagenu. U svojoj knjizi "Smrtonosna medicina i organizovani kriminal" on žestoko kritikuje farma-koncerne.
Suština Gočeovih kritika je da te kuće same manipulišu studijama kojima potvrđuju delotvornost svojih medikamenata. U intervjuu za nemački list "Zidojče cajtung" on je naveo primer proizvođača medikamenata Pfizera, koji je 2009. godine u Americi morao da plati 2,3 milijarde dolara zbog nelegalnog marketinga lekova.
Koncern Glakso Smit Klajn je 2011. godine bio spreman da isplati 3 milijarde da se okonča suđenje u vezi prevara sa medikamentima. Kod Abota je ta suma iznosila 1,5 milijardi dolara, koncern Eli Lili je platio 1,4 milijardu, a Džonson i Džonson 1,1 milijardu dolara. Ostale veće farma-kuće su platile trocifrene milionske kazne. Uglavnom se radilo o prevarama, podmićivanjima i trgovini nedozvoljenim sredstvima. Zbog svega toga se može govoriti o organizovanom kriminalu, konstatuje Goče.
Psihofarmaka
Prema procenama ovog Danca je samo od "cipreksa" (za lečenje šizofrenih psihoza) firme Eli Lili, umrlo 200.000 od ukupno 20 miliona pacijenata. "Cipreks" je prepisivan starijima, iako nije odobren kod demencije, Alchajmera i depresije. Zbog toga je firma morala da plati 1,4 milijarde dolara za ilegalnu primenu leka, međutim, zarada je samo između 1996. i 2009. iznosila 39 milijardi dolara!
On je naveo i primer moćnog Roša, koji je 2009. godine Americi i evropskim zemljama prodao lek protiv gripa "tamiflu" za više milijardi evra i dolara. Pritom je Roš zataškao deo studija o delotvornosti ovog leka, koji je manje delotvoran nego što se tvrdilo, a u nekim slučajevima izaziva teške nuspojave.
- Prema mom mišljenju je ova firma tako počinila najveću krađu svih vremena - ocenio je Danac. Iako je priznao da u ovim koncernima rade i pošteni ljudi i kritičari takvog sistema, oni ipak nisu u mogućnosti da odlučuju o posledicama.
Svoju tvrdnju da je farma-industrija gora od mafije jer ubija više ljudi, Danac je ilustrovao konkretnim primerima. Lek protiv bolova "vioks", koji može da izazove infarkt i dovede do smrti, plasiran je na tržište bez dovoljne kliničke dokumentacije, zbog čega je Merk 2011. godine morao da plati kaznu od 950 miliona dolara.
- Pre nego što je povučen sa tržišta, lek je prepisivan za bolove u leđima, za teniski lakat i druge tegobe. Mnogima je bio dovoljan paracetamol ili jednostavno ništa - a sada su mrtvi. To je tragedija - napominje Goče.
Ovaj stručnjak procenjuje da je širom sveta umrlo oko 120.000 ljudi od ovog leka, koji je uzimalo više od 80 miliona u preko 80 zemalja. Sličan lek "celebreks" firme Pfizer koristilo je do 2004. godine oko 50 miliona pacijenata, od koga je do sada umrlo 75.000 ljudi.
On navodi i druge slične primere, poput pilula za mršavljenje "reduks" i "pondimin", leka za epilepsiju "neurontin", antibiotika "ketek" i leka za dijabetes "avandia", koji su sa nepotpunim i manipulisanim studijama - plasirani na tržište.
Lek rađa samoubice
I druga grupa psihofarmaka, antidepresivi, takođe je opasna, posebno za starije pacijente koji ih teško podnose. Lek "seoksat" (paksil) proizvođača GlaksoSimitKlajn povećava rizik od samoubistava dece i omladine. Firma je i pored toga reklamirala lek kao pogodan i za decu, iako za to nije legalizovan, što je bio razlog da je morala da plati tri milijarde dolara kazne.
