Ruska kontra u Njujorku
Državama članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) Rusija je podelila svoj predlog rezolucije o Bosni i Hercegovini, kao odgovor na britansku rezoluciju o Srebrenici. Oba dokumenta su ovih dana predmet konsultacija na Ist Riveru, a mediji se uveliko bave procenom koji tekst ima više šanse da bude prihvaćen 7. jula, kada se o njemu bude izjašnjavao SB.
Za razliku od britanskog, ruski predlog polazi od osude svih zločina, bez imenovanja bilo kojeg ponaosob, pa ni onog u Srebrenici, izražava saosećanje sa žrtvama svih strana sukoba i poziva na očuvanje BiH u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Putin osvanuo u Srebrenici
Na ulazu u Srebrenicu pojavili su se plakati sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina. Plakati su postavljeni u blizini sela Kravice, u centru Bratunca na putu ka Potočarima, kao i u samoj Srebrenici. Na plakatima piše: "Istočna alternativa - Republika Srpska".
Preti veto
U ruskom predlogu se podseća na odgovornost država za "okončanje nekažnjivosti i krivično gonjenje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne i druge zločine". To je u ruskoj rezoluciji jedini put da se pominje reč "genocid", za razliku od britanske verzije gde se pominje 35 puta, a Srbi posredno dovode u vezu kao odgovorni.
Ishod ovog rata rezolucijama neizvestan je i u sferi nagađanja. Teorijski postoji nekoliko opcija. Jedna od njih je da se kompromisom obe rezolucije stope u jedan tekst što bi bilo objavljeno u vidu predsedničkog saopštenja koje nije obavezujuće poput rezolucije.
Moguće je da se na dnevnom redu sednice nađu obe rezolucije, s tim što se glasa samo o jednom dokumentu. Uobičajeno je da se glasa za onaj dokument koji je prvi predložen, u ovom slučaju to je britanski predlog, ali i za onaj koji ima više šanse da bude usvojen.
Imajući u vidu trenutni sastav SB i činjenicu da od 1. jula predsedavanje preuzima Novi Zeland, britanska rezolucija ima više šansi za natpolovičnu podršku, ali u tom slučaju rizikuje ruski veto. Moguće je i da obe strane odustanu od predloga jer ne mogu da dobiju neophodnu većinu, što bi za prvog, Veliku Britaniju, svakako bila poražavajuća opcija.
Čuvari Dejtona
Savetnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Antolij Kapustin indirektno je najavio mogućnost da bi moglo biti još predloženih rezolucija i da iza takve inflacije po pravilu stoji namera da se nijedna ne prihvati. Drugim rečima, tako bi se britanska rezolucija osujetila i bez upotreba ruskog veta.
- Cilj nekoliko nacrta je uvek da se skine onaj koji je neprihvatljiv, a ako se pojavi još predloga, da se oni objedine u jedan. U takvoj situaciju može se desiti da u glasanju nijedan ne dobije većinu glasova. To je smisao predlaganja takvih projekata, kojih može biti nekoliko - izjavio je Kapustin za portal Sputnjik.
Pročitajte još:
* Rusija u UN podnosi svoju rezoluciju o BiH
* Srbija digla ruke od odbrane?
Bivši jugoslovenski ambasador u UN Vladislav Jovanović veruje da britanski predlog i ako bude imao većinu ne bi bio izglasan, jer će ruski predstavnik uložiti veto. On veruje da je najrealnija ona opcija u kojoj će se na kraju umesto rezolucije izaći sa predsedničkim saopštenjem.
- Posle ruskog predloga, Zapad će manje-više pokušati da ponudi neke kozmetičke promene koje Rusiju sigurno neće zadovoljiti, jer su oni predložili svoj nacrt kako bi sprečili reč genocid i nejednako tretiranje svih žrtava. Realno, ruski predlog je politički moralniji i oni su u prednosti zato što se pozivaju na Dejtonski sporazum i jednak tretman svih žrtava rata. Zapad bi odbijanjem doveo sebe u nezgodnu situaciju, jer bi se dovela u pitanje cela priča oko Dejtona, čiji su oni inicijatori - objašnjava Jovanović.
Dogovor Beograda i Kremlja?
U sferi nagađanja je i da li iza ove diplomatske ofanzive Moskve stoji tajni dogovor Beograda i Kremlja. Izvor medija iz državnog vrha tvrdi da takvog aranžmana nema. Međutim, Zapad ne veruje da je ruska inicijativa potekla bez molbe Beograda, a navodno se u zamenu Srbija obavezala da podrži ukidanje sankcija Rusiji. Analitičari procenjuju da je za očekivati da će o rezoluciji o Srebrenici i o odnosu Srbije i Rusije biti govora i prilikom dolaska Angele Merkel u Beograd 8. jula.
Studenti protiv volje nemačkog ambasadora
Više od 1.300 studenata potpisalo je peticiju protiv odlaska srpskih zvaničnika u Srebrenicu. Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da je spreman da ode u Srebrenicu, a premijer Aleksandar Vučić se još nije odlučio. Odlazeći ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm smatra da bi Vučićev odlazak bio dobar gest za pomirenje u regionu.
- Mi smo to uradili posle Drugog svetskog rata. Priznali smo krivicu. Sve zemlje na Balkanu treba da priznaju svoje greške i prihvate odgovornost - kaže Vilhelm.
Nakon što je Naser Orić iz Švajcarske izručen BiH i nakon što se obavezao da se neće pojaviti u Potočarima, bošnjački predstavnici smatraju da Vučić sada nema izgovora za dolazak u Srebrenicu 11. jula, na 20-godišnjicu stradanja Bošnjaka.
Srbi jedinstveni!
Predsednik RS Milorad Dodik obavestio je pismom SB UN da je za Banjaluku neprihvatljiva britanska rezolucija o Srebrenici, jer ne doprinosi pomirenju, a to isto učinio je i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić. I predsednik Srbije Tomislav Nikolić britansku verziju ocenio je kao "poražavajući pokušaj da se jedan narod označi kao genocidan".
- Srbi su narod koji je tokom dva svetska rata daleko više stradao od ostalih, koji je stradao i tokom sukoba u BiH. Zastrašujuća je nepravda da se Srbima uskraćuje pravo na iskazivanje poštovanja prema sopstvenim žrtvama, i da se označava genocidnim - smatra Nikolić.
