Šta je dovelo Grčku do ivice ponora?
Pet godina je prošlo od kad su uvedene mere štednje, a Grčka ponovo prosjačkim štapom kucka na vrata evropskih kreditora i traži još novca.
Tri su glavna problema zbog kojih se ova zemlja nalazi na ivici finansijske propasti.
Komplikovan poreski sistem
- Ono što je možda i najveća prepreka samoj Grčkoj ka nekom boljem, svetlijem, manje zaduženom putu jeste komplikovan poreski sistem. Podizanje poreza u jeku finansijske krize bilo je nešto najteže na svetu - izjavio je Hari Teokaris, danas poslanik u grčkom parlamentu, a nekada najomraženiji čovek u toj zemlji.
On je bio čovek koji je pokušao da podigne porez u finansijski najtežim trenucima za Grčku, i da iz korena promeni poreski sitem te zemlje.
- Bio sam na delikatnoj poziciji koja je zahtevala nimalo jednostavan zadatak, da zagorčam život svakom stanovniku Grčke - kaže nekadašnji šef grčke Agencije za naplatu dugova.
Pročitajte još:
* Cipras: Sada je lopta u dvorištu evropskih institucija
Teokaris se uhvatio u koštac sa velikim problemom: naime, u Grčkoj postoji šest različitih stopa PDV-a. Normalna stopa je 23 procenta, a postoje dve smanjene, za proizvode poput hrane, goriva i lekova.
Ukoliko se tu uračuna i PDV za grčka ostrva, u cilju poboljšanja turizma kao jedne od žila kucavica grčke ekonomije, pojavljuje se mnogo načina za izbegavanje poreza, ili barem plaćanje manje cifre.
Primera radi, nakon nedavnog porasta turizma na Mikonosu, usledilo je plaćanje manje stope PDV-a vladi Grčke, što nikako nije logično.
Veliki izdaci na penzije
Grčki penzioni sistem je takođe veoma kompleksan, a postoji i veliki broj poslova koji omogućavaju rano penzionisanje.
Iznos penzija u ukupnom proseku je znatno niži od onog u razvijenim evropskim zemljama, ali Grčka i pored toga troši 30 odsto sredstava više na njih nego što to radi, recimo, vlada Velike Britanije.
- Čitavom sistemu potrebno je pojednostavljivanje, koje bi znatno smanjilo troškove - kaže Teokaris.
Loša privatizacija
Zatim, kao treća velika boljka, tu je privatizacija. Na početku krize, vlada Grčke obavezala se da će od prodaje državne imovine prihodovati 50 milijardi evra. Prema Teokarisovim rečima, "ova bajka je ubrzo smanjena na 30 milijardi, a nedugo zatim na 20". Do sada, Grčka je od prodaje zaradila tek između dve i tri milijarde.
Pretpostavljalo se da će privatizacija luke Pirej doneti mnogo novca, ali je ona prvo nekoliko puta odlagana, a zatim otkazana, da bi se pre par meseci ponovo pokrenula inicijativa za privatizaciju.
Troškovi ponovnog otvaranja državne televizije ERT ove godine dodatno su opteretili ionako mršav budžet.
Teokaris navodi da se, ukoliko se sve ove stavke racionalno sagledaju, dolazi do zaključka da je Grčka praktično "bacila pet godina", bez ozbiljnog pokušaja da popravi ključne probleme koji muče ekonomiju.
- Da je pravi program oporavka i reformi počeo pre pet godina, danas bismo i te kako videli rezultate i bili bismo u rangu Španije ili Irske - zaključio je Teokaris.
