Slom Grčke o vratu Evrope
Za manje od 72 sata Grčka bi mogla i formalno da proglasi bankrot koji se zapravo već dogodio na Savetu ministara finansija zemalja evrozone u Luksemburgu. Istina, spas je moguć čak i u "minut posle 12 sati" jer je za ponedeljak zakazan hitan vanredni Evropski savet, skup šefova država i vlada koji će odlučiti o sudbini Grčke.
Međutim, možda će u ponedeljak već biti kasno jer je iz grčkih banaka u poslednjih 48 sati povučeno više od dve milijarde evra. Na kontu vlade je ostalo samo 1,4 milijardi, dok centralna banka u Atini upozorava da se banke u Grčkoj u ponedeljak možda neće ni otvoriti.
Ukoliko u ponedeljak ne bude dogovora, Atina će proglasiti bankrot. U najcrnjem scenariju to znači da poverioci ostaju bez oko 317 milijardi evra grčkog duga, zemlja izlazi iz evrozone, dolazi do potunog sloma bankarskog sistema Grčke koja bi kao valutu uvela drahmu. Izgledno bi bilo čak i grčko napuštanje Evropske unije.
Pročitajte još:
* Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka?
* Rušenje Ciprasa po svaku cenu
Ipak, šanse da se to dogodi su, procenjuje američka Siti banka, oko 40 odsto. Poređenja radi, 2010. godine, kad je dužnička kriza i nastupila, šanse da Grčka napusti evrozonu procenjene su na 75 odsto.
- Ovde je sada reč o igri ko će prvi da trepne. Problem Grčke nije nastao sada, već se razvlači još od 1991. kada je tadašnji predsednik Evropske komisije Žak Delor upozorio Atinu da ne petlja sa budžetom i zaduživanjem. Sad smo došli do kraja tog puta - kaže ekonomista Mihajlo Crnobrnja.
Sastanak u Luksemburgu se završio fijaskom, pa će se rešavati poslednji put na nivou šefova država i vlada. Naime, sasvim je jasno da Grčka ne može da plati Međunarodnom monetarnom fondu 1,4 milijarde evra tranše duga 30. juna. Štaviše, ako se saberu tranše koje dospevaju i u julu, to je više od sedam milijardi evra.
Zašto Srbija ćuti?
U Srbiji posluju četiri grčke banke (Vojvođanska banka je u rukama Nacionalne banke Grčke, Pireus banka, Alfa banka i Eurobanka kojoj je poverena isplata stare devizne štednje) koje zauzimaju 15 odsto tržišta i zapošljavaju oko 5.000 ljudi.
- Meni je vrlo čudno da Narodna banka Srbije ćuti. To nije dobro za poverenje klijenata. Kad je reč o grčkim bankama, čak i bankrot u matici ne znači da bi one prestale da posluju u Srbiji i posebno Makedoniji gde su puno važnije - dodaje ekonomsita Vladimir Gligorov.
- Grčka ne može da vrati taj novac i MMF će se naplatiti 30. juna. Pitanje je sada - ako Grčka to ne plati, ko hoće? Ne vidim kako politički vlada Sirize može ovo da preživi jer ona nema podršku građana za izlazak iz evrozone - navodi za "Vesti" Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za ekonomske studije.
U suštini sve sada zavisi od Nemačke i Francuske koje su glavni poverioci Grčke. Teoretski, čak i da Grčka proglasi bankrot u ponedeljak, zemlja može ostati u evrozoni, nešto poput modela po kojem i Crna Gora danas ima evro.
- Ali, to bi značilo da bez Evropske centralne banke nema za Grke pristupa novcu. To, opet, znači da nema kreditne aktivnosti banaka i zapravo bi funkcionisali kao "keš ekonomija" što je scenario po kome je Srbija funkcionisala u vreme sankcija. Vrlo je moguće i da nastupi panika jer Grčka ima kontinuirani odliv kapitala iz banaka, a sada bi on mogao biti masovan - dodaje Gligorov za naš list.
Nemci gube 80 milijardi evra?
Grčki stečaj nemačku državu koštao bi 80 milijardi evra. Nasuprot tome, izlazak iz evrozone je besplatan, "ne košta ništa", napisao je nedavno predsednik nemačkog Ifo-instituta Hans-Verner Zin. Vlada u Berlinu grčki izlazak iz monetarne unije u međuvremenu smatra podnošljivim, pre svega zato što su druge zemlje u krizi, poput Španije, Portugala i Irske na putu oporavka. Osim toga, Evropska unija i ECB donele su mere kojima bi trebalo da se spreči širenje krize iz Grčke na druge članice monetarne unije. S jedne strane, to je Evropski stabilizacioni mehanizam, fond težak 500 milijardi evra iz kojeg se, u slučaju nužde, može pomoći zemljama.
Izlaz bi bio da Evropska centralna banka isplati MMF i napravi neki novi političko-ekonomski dogovor s Grčkom, ali je sada unutar same EU naraslo raspoloženje da se Grčka pusti u bankrot. Prema rečima profesora Miodraga Zeca, to za evrozonu ne predstavlja nikakvu posebnu opasnost, ali bi za Grčku bila katastrofa.
- Grčka već jednom mora da shvati da se mora proizvoditi i izvoziti. Kraj je životu na dug - dodaje Zec za "Vesti".
Pjer Moskovici, poverenik Evropske komisije za ekonomska i financijska pitanja, upozorio je na katastrofu ako se ne postigne dogovor. Grčki ministar finansija Janis Varufakis predstavio "nove" ideje, ali one očigledno nisu prihvaćene jer se suštinski reforme odlažu i nigde se ne pominje vraćanje dugova 30. juna i u julu.
Protesti u Atini
Više desetina hiljada ljudi je cele pretprošle noći protestvovalo pred parlamentom u Atini uzvikujući da ne žele "staljinističke metode" Ciprasove vlade. Uz razvijene zastave Evropske unije Grci šalju poruku svojim pregovaračima da opcija našuštanja evra, a kamoli EU nikako nije na stolu.Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je imao još jedan telefonski razgovor s premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom tokom koga je ponovio da je Komisija "spremna 24 sata, sedam dana u nedelji da radi, ako može pomoći u pronalasku rešenja".
Ekonomski savetnik Vlade Srbije Vladimir Krulj ističe da će se Ciprasova vlada u svakom slučaju kajati.
Bankrot na "kiparski način"
Prema grčkim izvorima, Atini se sprema scenario bankrota na "kiparski način", po kome bi Grčka ostala u evrozoni, ali bi joj bila uvedena spoljna kontrola kapitala, a u bankama zaplenjeni depoziti veći od 100.000 evra kako je to urađeno pre tri godine s Nikozijom.
Ovaj scenario zadovoljio bi MMF, ali i EU koja strahuje od posledica eventualnog izlaska Grčke iz evrozone čije razmere niko tačno nije izračunao. Malo je, međutim, verovatno da će vlada u Atini dopustiti sprovođenje ovog scenarija i to je ono od čega evropska birokratija strahuje.
- Ako popuste i prihvate zahteve poverilaca, pogaziće sve na čemu su dobili izbore. Ako, pak, ne popuste, zemlja će bankrotirati i možda napustiti evrozonu i EU, što ne želi grčki narod - kaće Krulj.
