Gligorov: Siriza ne može politički da preživi
Na sastanku šefova država i vlada zemalja evrozone danas se rešava sudbina Grčke, odnosno pitanja bankrota i eventualnog izlaska iz evrozone, ili ostanka uz program bolnih reformi. Sa 317 milijardi evra duga, Grčka je godinama "na aparatima za veštačko disanje".
Ko se danas više pita za sudbinu te zemlje, Atina ili Brisel?
- Pitaju se pre svega Berlin i Pariz jer su Nemačka i Francuska zemlje glavni poverioci Grčke. Treba razumeti da su tehnički razgovori jedna stvar, a politički sasvim druga. Na ovim drugim biće doneta odluka - kaže u izjavi našem listu ekonomista Vladimir Gligorov.
- Neke procene govore da su šanse za bankrot 40 odsto. Ipak, većina Grka želi ostanak i u evrozoni i u EU. Ono što je opasno jeste to što raste raspoloženje u Uniji da se Grčka pusti niz vodu - dodaje Gligorov.
Na pitanje zašto je Siriza u gubitničkoj poziciji, on odgovara:
- Oni su na vlast došli uz obećanja da će promeniti program bolnih reformi, a toga zasad nema dovoljno. S druge strane, narod Grčke je jasno demonstracijama pokazao da želi ostanak u evrozoni i EU. Iskustvo uči da glasači kažnjavaju partije na vlasti koje dovedu zemlju do bankrotstva - zaključuje Gligorov.
