Budućnost EU (1): Evropski hazard Dejvida Kamerona
Britanski Parlament je prošle sedmice nadmoćnom većinom usvojio prvo redigovanje zakona o referendumu na kome će Britanci - do kraja 2017. godine - odlučivati da li će i dalje ostati u Evropskoj uniji za koju, pak, većina stanovništva kaže da nije njihova omiljena šoljica čaja.
Premijer Dejvid Kameron je ranije obećao ovaj narodni plebiscit, ali samo pošto prethodno pokuša da izdejstvuje korenite promene u strukturi Unije, pa je onda, tako promenjenu, ponudi zemlji na izjašnjavanje. Proces pregovaranja s ostalim članicama EU je u toku.
Kameron je započeo glomazan, hazardan posao; Britanija je ušla u političko leto puno kontroverzi za koje je najviše zaslužan upravo premijer. Njegova se stvarna pozicija prema ovom velikom nacionalnom pitanju definiše se, uglavnom, kao politički gambit u kome se sve više iskazuje Kameronovo koketiranje s evroskeptičnim elektoratom, zajedno s njegovim slabo maskiranim ambicijama za ostanak u Zajednici nakon što u pregovaranju s Briselom ostvari praktično nemoguće - korenito redefinisanje Unije i temeljito bolji status Britanije u njoj. Prošle sedmice objavljuje da će, u tom slučaju, lično lobirati za ostanak u EU.
Teško menjati ugovor
Konsenzus je u Londonu da će se Kameronovi pregovori sa EU najpre spotaći na temi promene delova ugovora (ustava) Zajednice, ali čak i kada bi među evropskim partnerima bilo simpatija za ovaj udar na temelje Unije, praktično je nemoguće ovakvu glomaznu proceduru koja zahteva ratifikovanje od svih država članica - izvesti do kraja 2017. godine kada ističe vreme za referendum. Pogotovo je neizvodljivo da se ovako velike strukturne izmene - sve i kada bi ih bilo - legalno inkorporiraju u novi Ugovor EU.
A koja bi ga mera briselske fleksibilnosti zadovoljila kako bi zemlji ponudio referendum, niko u Londonu nije načisto, niti se Kameron izjašnjava.
Odlaže da izađe s celom sadržinom pregovaračkog paketa. Zna se, ipak, da je Kameronov ultimativni zahtev da nacionalni parlamenti u zemljama članicama moraju da dobiju široka ovlašćenja, da blokiraju donošenje i primenu mera i direktiva Unije.
Ultimativan je, takođe, stav da Britanija neće prihvatiti nikakav novi potez Brisela koji bi vodio stvaranju nekakve Evropske armije, niti bilo kakvo uplitanje ili uticaj Brisela na poslove britanske policije.
Traži Kameron, istovremeno, ukidanje ili bar znatno ograničenje socijalnih pogodnosti koje - prema sadašnjim briselskim odredbama - imaju emigranti u EU. Jedan od predloga iz paketa je i da EU emigrant ne može da uživa, uobičajene socijalne povlastice, u prve četiri godine nakon ulaska u Ujedinjeno Kraljevstvo...
Kameron, zatim, želi strožu regulativu EU, kojom bi se sprečio masovni priliv emigranata u Britaniju; zaštitu londonskog Sitija od EU zakonodavstva i - posebno - zaštitnu klauzulu koja će osigurati da briselske mere zajedničkog tržišta ne mogu da budu nametnute zemljama izvan evrozone (kao što je i Britanija).
Sutra - Budućnost EU (2): Razjuriće evroskeptike
