Biti ili ne biti u Evropskoj uniji (2): Referendum već 2016?

"Britansko pitanje" je sada iskrslo u vrh evropskih poslova - i u Londonu i u Briselu. Londonom već kolaju informacije da bi referendum o daljem članstvu Britanije u Zajednici mogao da se dogodi već u toku 2016. godine. Malo ko, uz to, veruje da će Kameron uspeti da pre toga značajnije redefiniše Uniju.

Tanjug/AP

Dejvid Kameron stavio EU na probu

I na unutrašnjoj političkoj sceni vri na sve strane. Prošle sedmice opozicioni laburisti su, konačno, (i oni) prihvatili referendum, ali će - najavljuju - lobirati za ostanak u Uniji. Za ostanak će agitovati i najveća partija u Škotskoj - Škotska Nacionalna partija (SNP).

Uz Kamerona je - za napuštanje EU - većinsko raspoloženje Britanaca, zajedno sa evroskepticima iz Nezavisne Partije Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), Najdžela Faraža. Ova partija je na majskim izborima za Parlament osvojila četiri miliona(!) glasova, ali - bizarno - zbog anomalija izbornog sistema, ima samo jednog poslanika u Vestminsteru.

Svi za ostanak

Situacija je sada prilično zakovana. Merkelova je povukla njenu crvenu liniju. Kameron kaže da ima njegovu, mada mnogi na Ostrvu nisu sigurni da u nju fanatično veruje. U Rigi kaže kako veruje da su "obe strane" za to da Britanija ostane u Evropskoj uniji. To ne mora da bude tačno, ali je realnost da svaka od dve strane ima na umu drugačiju Uniju.

Front evrofila već je krenuo u kampanju zastrašivanja građana sa parolom da će London - u slučaju odlaska iz Unije - ostati bez glasa i uticaja na evropske poslove - sam protiv 26 ostalih članica EU. Uz to će, upozoravaju se građani, izgubiti i mnogo i na evropskom tržištu.

Besmislica - glasi odgovor. Gotovo pola investicija u Britaniju stiže iz zemalja van Unije. Najveći broj tih investicija dolazi zbog britanske, liberalne poslovne regulative, a ne zato što je članica Bloka, uostalom, prilično sputanog glomaznom i inertnom birokratskom strukturom.

List "Sandej tajms, u redakcijskom uvodniku postavlja pitanje: iz srca svih tekućih dilema u londonskom Sitiju: "Da li je ovakva Unija u stanju da obnovi ekonomsku i političku dinamiku ili je, pak, osuđena na život od stare slave"?

I da li se Kameron - glasi dalje pitanje - "latio Don Kihotskog posla" (da temeljno menja EU) pre nego što je ubedio Britance da je Evropska unija "klub za koji vredi plaćati članarinu"?

Evropska unija, u kolektivnoj psihi Britanaca i dalje predstavlja anatemu državnog suvereniteta; superiorna većina Britanaca nije spremna da se u korist briselske države odriče "ni grama više". Britanci ovakvu Uniju, naprosto, ne doživljavaju kao njihovu "šoljicu popodnevnog čaja".