Hladni rat će zalediti svet
Aktuelna politika Vašingtona u odnosima s Moskvom može da spreči mogućnost da se te dve supersile dogovore o veoma važnim pitanjima, uključujući i nuklearno razoružanje, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
- Bela kuća sve više zateže odnose sa Rusijom i to nas može odvesti u ćorsokak odnosa. Sada se problemi još rešavaju, ali sporadično, a ne sistematski - saopštavaju ruske diplomate. Oni su posebno zabrinuti zbog najava SAD da će razmeštati znatne vojne snage u istočnoj Evropi, što je "neprijateljski pristup".
Zato je Rusija i odlučila da preventivne nuklearne udare uvrsti u svoju vojnu doktrinu čak i u slučaju konvencionalnog rata, što nije bilo na snazi čak ni tokom Hladnog rata.
Predsedavajući ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Petrušev je rekao da čitav niz događaja poziva na opreznost.
Pročitajte još:
* SAD kreće u "rat iscrpljivanjem" protiv Rusije
* "Bombardovanje Srbije narušilo postsovjetski poredak"
- Ovakve promene naše doktrine su neophodne posle Arapskog proleća i niza rušenja vlada na Bliskom istoku, rata u Siriji i krize u Ukrajini. Nama pretnje ne dolaze samo s vojnog aspekta, već i iz sfere informatičkog ratovanja, pomaganja ekstremističkih grupa, podsticanja građana na proteste i privatnih vojski - rekao je Petrušev koji je pre dolaska na čelo Saveta vodio rusku tajnu službu punih osam godina.
Rusija je spremna da smanji svoj nuklearni arsenal, ali je, prema rečima Petruševa, američki predsednik Barak Obama potpuno ignorisao zabrinutost Moskve koja smatra da nije dovoljno samo da te dve sile smanje količine smrtonosnog oružja, već da u to moraju biti uključene i druge nuklearne sile.
Krajem aprila je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je njegova zemlja već smanjila broj nuklearnih bojevih glava na minimum, prema slovu Sporazuma o neširenju atomskog oružja. Poruka Kremlja, kako navodi zapadna štampa, da se "u hladnom ratu svi smrzavaju" očigledno nije shvaćena kod zapadnih vođa.
U oktobru 2014. Petrušev je otvoreno optužio SAD da su igrale nečasnu ulogu u građanskom ratu u Ukrajini, kao i u prethodnim konfliktima u Gruziji i na Kavkazu, te da je to direktna posledica antiruske politike koja je ukorenjena u Vašingtonu.
Svet je spasla Crvena armija
Poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov kaže da državnici koji su odbili poziv da u Moskvi prisustvuju proslavi sedam decenija od oslovbađanja od fašizma "pokazuju nepoštovanje prema žrtvama i borcima koji su slomili nacizam".
- Ubeđen sam da bez Rusije takva pobeda ne bi bila moguća i da nije bilo Crvene armije nacizam bi se proširio do nezamislivih granica, a možda bi se održao i do dan-danas. Neki političari to možda ne razumeju, ali čovečanstvo razume - rekao je Gorbačov.
