Domari i kamiondžije s dozvolom za rad
Rusija zauzima drugo mesto u svetu po broju migranata, posle SAD. U ovoj zemlji se, prema podacima Federalne migracione službe (FMS), trenutno nalazi skoro 11 miliona stranaca, od kojih je skoro tri miliona legalno zaposleno, a skoro isto toliko njih radi na crno.
Pre samo nekoliko godina taj odnos je bio drugačiji, ilegalnih migranata je bilo četiri puta više od onih koji su dobili neophodne papire za rad. Međutim, borba države sa nelegalnim migrantima se i dalje nastavlja. Većina stranaca koji dolazi u Rusiju da radi su građani bivših sovjetskih republika: Ukrajine, Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgizije, Moldavije, Jermenije, ali ih ima puno i iz drugih zemalja.
Koliko Srba živi i radi u Rusiji ne zna se tačno. Prema podacima iz 2013. godine, Srbija je bila na prvom mestu među svim evropskim zemljama po broju radne snage u Rusiji. Tada je radne dozvole imalo 9.000 srpskih građana. Broj se u međuvremenu uvećao. Prema najnovijim podacima, u Ruskoj Federaciji radi legalno oko 10.000 građana Srbije, dok broj onih koji rade na crno i dalje ostaje u sferi nagađanja. U prvih 11 meseci 2014. dozvole za rad je imalo oko 9.500 Srba. Većinom su to građevinari, ali ima i drugih profesija.
Milioni nadničara
Nema jedinstvenog stava o tome da li je potrebno više inostranih radnika ili se bez njih može, ali preovladava mišljenje da je za rusku ekonomiju optimalan broj radnika imigranata oko šest miliona. Prema nekim procenama, Rusiji bi bilo komforno i sa 20 miliona imigranata, a prema zvaničnoj računici nije joj potrebno više od 11 miliona radnika iz inostranstva.
Test iz istorije
Međutim, statistika Federalne migracione službe pokazuje da je znatno veći broj Srba koji dolazi u Rusiju i odlazi iz nje. Prema podacima pogranične službe RF, lani je migracione karte, koje se obavezno popunjavaju prilikom ulaska u zemlju, popunilo oko 45.000 građana Srbije. Tu se ubrajaju oni koji su u Rusiju dolazili turistički, poslovno ili sa radnom vizom, ali nije tajna da među njima ima i onih koji su radili na crno.
Jedan broj manjih preduzetnika dovodio je radnike iz Srbije kao turiste jer im do mesec dana boravka ne treba nikakva viza. Posle toga je sve postajalo rizično ako vlasnici firmi ne uspeju da podmažu činovnike u službama koje izdaju radne dozvole. Prekoračenje boravka od 30 dana u Rusiji je vizni prekršaj pa oni radnici koji ga naprave mogu platiti novčanu kaznu ili biti deportovani sa zabranom ulaska u Rusiju na određeni rok.
Država se sada obračunava i sa korumpiranim činovnicima i sa nelegalnim migrantima. Od početka ove godine pravila su postala stroža - kazne za one koji ne poštuju zakon su znatno pooštrene, a promenili su se i uslovi za ulazak i boravak u zemlji i upravo je to, tvrde u FMS, pomoglo da se situacija promeni.
Ukinute su kvote, i sada došljaci moraju da kupe "patent za rad" koji im omogućava da se zaposle ne samo u firmama, nego i kod privatnih lica. Osim toga, stranci koji pretenduju na radne papire moraju da polože test iz ruskog jezika, poznavanje osnovnog zakonodavstva zemlje i istorije. Strani radnik mora da prođe lekarske preglede, kojima dokazuje da nema sidu i da nije narkoman, i da pribavi zdravstveno osiguranje.
Patent, odnosno licenca za rad, izdaje se na godinu dana, posle čega inostrani radnik ima pravo da je produži. Ukoliko nema zagarantovan posao, dozvola se gubi. Međutim, dozvola se može koristiti samo u regionu u kojem je izdata. To znači, ukoliko je patent kupljen, recimo, u Kalužskoj oblasti, stranac ne može otići u Moskvu da radi.
- Prema našim podacima, u Rusiji je 2,7 miliona legalno zaposlenih i 2,9 miliona onih koji rade na crno. Ukupan broj migranata u zemlji se smanjuje. Jedan razlog je ekonomija. Drugi je to što smo uredili njihov boravak u Rusiji - kaže prvi čovek Federalne migracione službe RF Konstantin Romodanovski.
Zbog devalvacije rublje, a samim tim i smanjenja plata, koje stranci prebacuju u evre ili dolare, početkom godine zabeležen je i veći odliv migranata, naročito iz centralne Azije, ali kako se rublja stabilizovala tako se i oni vraćaju.
Crni spisak
Šef Federalne migracione službe RF Konstantin Romodanovski kaže da se na crnom spisku ljudi kojima je zabranjen ulaz u Rusiju nalazi 1,3 miliona stranaca. Od 11. januara stupio je na snagu zakon po kojem sledi zabrana ulaska u zemlji na tri godine ukoliko se premaši boravak u zemlji za 120 dana, odnosno, na pet godina ukoliko se premaši boravak u zemlji za 270 dana. Ako neko provede godinu dana bez dozvole neće moći da prekorači rusku granicu čak 10 godina.
Najgori poslovi
Oni koji se zalažu za smanjenje migracionog priliva, upozoravaju na to da zajedno sa strancima u zemlju dolazi i mnogo problema, kao što su, recimo, kriminal i kulturne protivrečnosti. Među argumentima je i bojazan da strani radnici zauzimaju radna mesta lokalnom stanovništvu.
Rukovodilac Naučnog saveta za istorijsku demografiju i istorijsku geografiju Instituta za rusku istoriju Valentina Žiromska smatra da takva strahovanja nisu opravdana.
- Imigranti su neophodni i oni ne mogu da budu konkurencija lokalnom stanovništvu u oblastima kao što je, recimo, građevinarstvo. Nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici u gradskim domaćinstvima su neophodni. Odricati se toga ne bi bilo ispravno zbog toga što lokalno stanovništvo za takve poslove nije zainteresovano. U sferi intelektualnog rada za imigrante je komplikovano, jer moraju da se naviknu na novu sredinu, da se ukorene, da dobiju ozbiljno obrazovanje u Rusiji. Oni koji dolaze na pola godine ili godinu nisu konkurencija - kaže Žiromska za RIA Novosti.
Rad imigranata je isplativiji za mnoge poslodavce. Inostrani radnici, posebno oni koji rade na crno i koji dolaze iz centralne Azije, manje su zahtevni od lokalnih žitelja i njihova plata je nekoliko puta manja. Većina stranaca koji dolazi u Rusiju po pravilu se zapošljavaju kao fizički radnici, domari, kamiondžije ili prodavci.
