Zavičaj draži od Malte
U želji da isproba svoju samostalnost i sposobnost da opstane daleko od kuće, Lozničanin Marko Nikolić odlučio je da ode na Maltu, ostrvsku državu u Sredozemlju. Na komad kopna između Afrike i juga Evrope otišao je uveren da će tamo brzo naći posao i položiti ispit koji je sam sebi nametnuo, ali nije slutio da to ipak neće biti tako glatko kao što je planirao.
Prema dogovoru, njega i jednog njegovog prijatelja na Malti je trebalo da čeka posao koji im je "sredila" drugarica. Na put je Marko krenuo sa lošim znanjem engleskog, a prvi put je i leteo avionom, ali je uspeo da stigne na odredište. Međutim, nije bilo kako je očekivao i njegova "malteška avantura' krenula je neplaniranim tokom.
Pročitajte još:
* Domari i kamiondžije s dozvolom za rad
* Srbija može da ostane bez lekara?
- Drugarica nam je preko Srbina, agenta za nekretnine, našla stan za 300 evra, i ostalo je da nam nađe neki posao. To nije išlo glatko kako sam mislio pa je vreme prolazilo, a novac ponet da se nađe za prvo vreme brzo je nestajao iz džepova - priča Nikolić o odlasku u Burdžibu, na obali Sredozemnog mora.
Onda je, kako to obično biva, posle skoro mesec dana kada je već smršao devet kilograma, slučajni susret sa prijateljem agenta za nekretnine promenio njegovu situaciju. On ga je uputio da se obrati Džou, vlasniku stana u kome je boravio jer on ima palačinkarnicu, što Marko do tada nije znao.
- Ispalo je da mi je budući posao sve vreme bio ispred nosa. Džo me je zaposlio i čak pomerio plaćanje kirije za jedan mesec zbog moje besparice. Dnevno sam radio po šest sati, engleski jezik brzo naučio i trudio se da opravdam ukazano poverenje na najbolji način.
Mada se snašao, ipak je posle pola godine rešio da se vrati u Vukov zavičaj. Nostalgija za rodnim krajem, roditeljima, mlađim bratom, dvanaestogodišnjim Momirom, i drugovima bila je jača od lepote Malte.
Sada Marko radi u porodičnom restoranu u Banji Koviljači, gde će se u ponudi verovatno naći i malteške palačinke.
