Evropa u kandžama Amerike
Na desetine hiljada protivnika evropsko-američkog sporazuma, koji su prošlog vikenda protestvovali na ulicama mnogih evropskih gradova, slika je na koju tvorci Sporazuma o slobodnoj trgovini TTIP sigurno nisu računali kada su pre dve godine krenuli u pregovore.
Neki su došli na biciklama, neki sa traktorima. Samo u Minhenu je bilo 20.000 ljudi, u Beču 10.000 demonstranata, a slično je bilo i u Briselu, Madridu, Helsinkiju. Antiglobalistička organizacija ATAK je za prošli vikend isplanirala čak 750 akcija u 45 zemalja, a širom sveta organizovano je još 550 manifestacija.
Protresti, međutim, nisu jedini problem. Pregovori sa Amerikancima teku sporo i teško, o čemu svedoči da je u toku deveta runda pregovora, a u mnogim oblastima nije došlo do pomaka. Ali, šta se zapravo krije iza ovog spornog ugovora?
Koncerni jači od država
Problem u sporazumu su i sudovi koji treba da odlučuju o eventualnim prekookeanskim sporovima. Koncerni imaju pravo da tuže države ako one svojim zakonima i političkim odlukama ugroze njihove profite. U ekstremnim slučajevima bilo bi moguće da koncerni odlučuju, na primer, da li jedna suverena država ima pravo da odustane od korišćenja atomske energije ili ne, ili da zabrani genetski modifikovane proizvode. Otpor u Evropskom parlamentu ovakvoj "zaštiti investicija" je veliki. Evropska komisija je stoga prinuđena da ova pravila definiše tako da državama članicama garantuje pravo na samostalno odlučivanje. Zbog toga će ovaj deo sporazuma biti najverovatnije dogovaran posebno.
Dok za zagovornike TTIP-a, mahom privredu i političare, on predstavlja "jedinstvenu mogućnost da se utvrde važna pravila za svetsku ekonomiju 21. veka na jednom višem nivou", za kritičare je TTIP "master-plan koji predstavlja opasnost za demokratiju, ljude i okolinu". Sve više ljudi strahuje da će ovaj sporazum značiti eroziju pravne i socijalne države i omogućiti jedino posebne privilegije za korporacije koje će ići na teret građana.
O zaštiti potrošača i zdravlja
Posebno osetljivo pitanje je zaštita potrošača i njihovog zdravlja. Postoji velika bojazan organizacija za zaštitu potrošača da će nastati trka za smanjenjem ograničenja kod testiranja životnih namirnica. EU i nemačka savezna vlada pokušavaju da umire ove organizacije tvrdnjom da se zakoni u toj oblasti neće menjati i da će evropske zaštitne norme ostati na snazi. Do sada zabranjeni genetski modifikovani proizvodi neće automatski postati legalni samo zato što dolaze iz SAD, pa proizvođači mogu da se pozovu na njene zakone koji su mnogo liberalniji nego evropski, tvrde u Briselu.
Pregovori EU i SAD o postizanju "transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva" (TTIP) počeli su u julu 2013. godine. Tržiste na kome živi preko 800 miliona potrošača trebalo bi da postane jedinstveni i najveći svetski ekonomski prostor. Ukidanje carina i drugih ograničenja u trgovini trebalo bi da na obe strane Atlantika donese brži ekonomski rast. Već danas dnevna robna razmena između Evrope i Amerike iznosi oko dve milijarde evra.
Krajnji cilj TTIP-a je, kako navode njegovi zagovornici, uklanjanje barijera u trgovini. Pritom se ne radi jednostavno o ukidanju carina ili birokratskih prepreka, već o jednostavnoj, efikasnoj standardizaciji tehničkih standarda, kao što su za veš-mašine, frižidere, automobile, pametne telefone ili tablete. Sporazum, pak, ne znači da će se uvesti metrički sistem u Americi, niti da će Evropljani uskoro meriti u inčima. Njime treba da se u mnogo većoj meri harmonizuju postupci, pravila, zakoni i propisi u Americi i EU i tako otklone prepreke u trgovanju.
Izbrisana tema o zaštiti podataka
Tema iz oblasti zaštite podataka potpuno je izbrisana iz dogovora i to je jedan od rezultata oko NSA afere prisluškivanja u Nemačkoj i Evropi i neuspeha ACTA-sporazuma (za zaštitu od falsifikata, piraterije i autorskih prava) u evropskom parlamentu, koji je žestoko osporavan, jer su kritičari u njemu videli opasnost za slobodu na internetu.
Međutim, ma kako ova ideja izgledala primamljivo i logično, oni koji su za nju lobirali morali su da priznaju da su javnosti do sada prikazivali samo svetliju stranu medalje. Posebno su zabrinuti oni koji se brinu o zaštiti potrošača, koji često govore da postoje tajni pregovori Brisela i Vašingtona kojima se uvode zaštitne klauzule za najveće koncerne. EU namerava da pregovore okonča do kraja ove godine - pre nego što SAD u novembru 2016. godine dobije novog predsednika. Ipak, jasno je da je još uvek mnogo nepoznanica i nedogovorenih detalja.
Na primer, kad je reč o tržištu naoružanja, za SAD važi samo jedno pravilo - kupuj domaće. Amerika želi da tako i ostane, tako da je je čitav proces pregovora na temu industrije oružja izostavljen iz dogovora. Evropi na taj način, osim par izuzetaka, ostaje zatvoren put na najveće svetsko tržište oružja, dok Amerika Evropljanima prodaje avione i rakete. Sa one strane Atlantika stiže pet puta više vojne opreme nego obrnuto. Amerika je navodno spremna da odškrine vrata za robu koja može da se koristi i u civilne svrhe, ali lista proizvoda koje bi Evropa eventualno mogla da prodaje američkoj vojsci nije definisana.
U Nemačkoj većina protiv
U Evropi postoji veliki otpor uvođenju TTIP-a, međutim, teško je pretpostaviti da će protesti imati uticaja i sprečiti njegovo donošenje. Najnovija anketa Komisije EU je pokazala da je 25 država članica za TTIP, dok je u Nemačkoj, Austriji i Luksemburgu većina građana protiv. Jedan od razloga za ovakvo nepoverenje Nemaca je što se TTIP dogovara isključivo u tajnosti, ali najviše zbog opravdane sumnje kome ovaj sporazum zapravo donosi prednosti.
Amerikanci takođe žele pristup javnim preduzećima iz oblasti energetike, vodosnabdevanja i saobraćaja, a Evropa želi da bez ograničenja učestvuje u konkursima za ove oblasti koje raspisuju pojedine američke države. Amerika ovde ima poseban "kupuj američko" zakon, koji nalaže da se poslovi daju pre svega domaćim firmama, a često koriste i takozvani "Beri amandman" kojim iz razloga nacionalne bezbednosti mogu da blokiraju inostrane firme. U ovoj oblasti, ali i nekim drugim, posebna prepreka je to što američka savezna vlada ima vezane ruke jer o konkretnim poslovima odlučuju pojedine savezne države.
One se plaše uvođenja slobodne trgovine i sve su manje spremne da se otvore prema drugim regionima, jer smatraju da bi slobodan pristup Evrope infrastrukturnim projektima ugrozio američku građevinsku industriju.
Ima problema i sa druge strane. Tako, na primer, Francuska želi da spreči da američki filmovi preplave njene bioskope i ugroze domaću produkciju. Na zahtev Pariza u dogovor je ubačen paragraf o "zaštiti kulturoloških razlika".
