Da li biste ubili Hitlera za spas čovečanstva?
Pronašli ste vremensku mašinu i otputovali u 1920. godinu. Odlazite u hotel i uzimate sobu pored one u kojoj je odseo mladi austrijski umetnik i veteran Prvog svetskog rata. Ime mu je Adolf Hitler, a sobu je ostavio otključanom tako da je u nju lako ući i prvom prilikom eliminisati njenog stanara. Posle toga, Drugog svetskog rata ne bi bilo, životi miliona bili bi spaseni...
Međutim, 1920. godine Adolf Hitler nije učinio ni jedno zlo delo. Njegovo ubistvo bilo bi "preventivno", kao "preventivni ratovi" koje Amerika vodi. Pitanje je: Da li bi bilo opravdano ubiti ga?
Ovo je moralna dilema koju istraživači često koriste prilikom analize ljudi i načina na koje donose teške odluke. Nedavno je jedna grupa istraživača ponovno prošla kroz odgovore koje je za niz ranijih istraživanja dalo više od 6.000 ispitanika. Ovoga puta su se usredsredili na poređenje odgovora prema polu.
Zaključili su da oba pola prilikom donošenja teških odluka vode računa o posledicama kao što je gubitak života, ali ispalo je da su žene sklonije kolebanju oko konačne odluke i da bi u konkretnom slučaju, verovatnije nego u "muškom" scenariju, ostavile mladog Hitlera u životu.
Svako pitanje je u studiji imalo dva scenarija, svaki sa nešto drugačijim posledicama. Upravo posledice su nekim ljudima bile motivacioni faktor na osnovu kojeg su donosili odluku. Drugi su bili skloni da dobro promisle o činu ubistva Hitlera, jer samo ubistvo smatraju nečim što ide protiv svih moralnih normi. Filozofi bi prvu grupu nazvali utilitaristima, a drugu deontolozima. Za deontologe je veća verovatnoća da bi Hitlera ostavili živog.
U jednoj hipotetičkoj dilemi umesto Hitlera naveden je otmičar devojčice koji je drži u zatočeništvu nedelju dana i za njezino oslobađanje traži otkup. U tom slučaju ni utilitaristi ni deontolozi ne bi ubili otmičara. Ubistvo je protivno moralnim normama i osoba koju motivišu društvena pravila poštedela bi otmičara. S druge strane, utilitarista koji bi u ovom ubistvu tražio neku svrhu ne bi je našao jer bi gubici bili veći od dobitka, pa bi i on poštedeo otmičara.
Generalno gledajući, muškarci su davali odgovore koji bi ih u nešto većoj meri od žena svrstavali u grupu utilitarista, odnosno osoba koje bi kratkoročno bile spremne nekim, uslovno rečeno manjim zlom, postići veće dobro. Žene su većinom davale odgovore koje ih smeštaju među deontologe, odnosno osobe kojima cilj ne može da opravda sredstvo.
