Beli kovčeg natopljen suzama
Porodica, prijatelji, školski drugovi i mnogobrojni građani Melburna oprostili su se u četvrtak od tragično ubijene 17-godišnje devojke Maše Vukotić.
Povorka od više stotina uplakanih ljudi, među kojima je bilo onih koji nisu ni poznavali Mašu Vukotić, ispratila je njen beli kovčeg (na kojem su bile položene ruže u roze boji) do njenog večnog boravišta na Springvejl groblju, na jugoistoku Melburna.
Tokom izuzetno emotivnog opela održanog u kapeli groblja, od Maše su se oprostili njeni roditelji i školski drugovi, a za srpsku tinejdžerku rekli su da je bila draga i pametna osoba, koja je volela život, a pred sobom je imala budućnost koja je brutalno prekinuta.
Nakon molitve koju je na srpskom i engleskom služio sveštenik Vladislav Šipovac, od Maše su se oprostili njeni roditelji. Drhtavim i emotivnim glasom Slavoljub Vukotić rekao je da je bol porodice zbog njenog gubitka neizdrživa.
- Moja srećo, naša ljubavi. Teško je. Boli. Neizdrživo je, ali pokušaćemo da budemo hrabri, kao što si i ti bila. Uvek ćeš biti u našim sećanjima i srcima. Obećavam da ću doći jednom do tebe, a do tada moje srce kuca za tebe - rekao je otac Slavoljub.
Izuzetno emotivan trenutak predstavljalo je obraćanje majke Nataše. Skrhana bolom, gospođa Vukotić smogla je snage da se poslednji put oprosti od mezimice. Uz najveće napore pokušavala je da se uzdrži od plača, ali njen govor rasplakao je sve prisutne na sahrani. Natašin suprug bio je uz nju i držao je za ruku, dok je govorila o kćerki koja je bila bezuslovno voljena i pre nego što je došla na ovaj svet.
- Od kako sam prvi put pogledala u tvoje oči postala si moje blago. Znam da ovo nije naš poslednji oproštaj, znam da me čekaš da jednog dana ponovo budemo jedna drugoj u zagrljaju. Obećavam da ću te strpljivo čekati. Do tada znaj da će svaki izlazak i zalazak sunca počinjati s mislima o tebi. Do sledećeg susreta znaj da ću te uvek voleti - rekla je od tuge skrhana majka.
Osmeh kao vatromet
Mašina najbolja prijateljica Medison Ston govorila je o njoj i predivnim trenucima koje je imala sa njenom porodicom. Njihovo prijateljstvo je postalo toliko veliko da je Medison bila prihvaćena od Mašine familije kao rođeno dete.
Ponosna na sestru
- Ponosna sam što sam tvoja mlađa sestra - rekla je Nađa Vukotić, koja je hrabro, boreći se sa tugom, govorila o voljenoj Maši. - Uvek sam mislila da ću te videti kao predivnu ženu, što si već postajala. Ali sada možemo da gledamo zvezde u noći i vidimo deo nje. Ostalo je mnogo toga da naučimo jedna od druge, da delimo šale. Možda si otišla, ali znaj, nikada te nećemo zaboraviti - poručila je Nađa.
- Mašin osmeh je bio kao vatromet koji je obasjavao nebo. Posedovala je veliki takmičarski duh koji je uvek vodio da bude najbolja i da dobije ono što želi. To bi bilo teško, ali bi se uvek isplatilo kada bismo videli tu ozarenost i zadovoljstvo na njenom licu - rekla je Medison i dodala:
- Ona je bila naša heroina. Glasna, žustra, sestra, ali iznad svega za mene je bila najlepša osoba na svetu.
U ime porodice, Stefan Popović se zahvalio čitavoj zajednici na podršci koju dobijaju nakon tragedije koja ih je iznenada pogodila.
- Mašin život je bio isuviše kratak, ali sa mnogo neverovatnih momenata. Bila je perfekcionista koji je postizao najbolje u svemu što je radila. Želela je da postane advokat. Od kako je rođena odisala je životom, vitalnošću i strašću. Bila je blistava, druželjubiva, duhovita, inteligentna. Jednostavno jedinstvena - rekao je u ime porodice Stefan Popović.
Maša Vukotić volela je "kozplej", glumu u kostimu koji dočarava određeni karakter ili ideju.
- Imala je više kostima nego iko. Išla je sa mamom u kupovinu i uvek je nailazila na još neku haljinu da ponese kući i uveća svoju kolekciju. Imala je talenat da slika selfije kao niko drugi. U svakom slučaju za nas je bila princeza. Maša je dodirnula sva srca, čak i ljudi koji je nisu poznavali. Nedostajaće nam njen predivan osmeh, njeni maniri i sjaj u njenim očima. Mašo, volimo te, bićeš zauvek u našim srcima.
Nada u promene
Posle ispraćaja u kapeli u kojoj nije bilo mesta za sve prisutne, beli kovčeg je iznet kroz špalir u kojem su stajali njeni školski drugovi.
Nakon sahrane u ime porodice prisutnima se obratio dr Miodrag Dodić:
- Želim da vam prenesem koliko smo dirnuti ljubavlju i podrškom koju nam pružate u zajednici. Osećamo da Mašina prerana smrt nije samo dotakla naša srca, već i sve porodice širom Australije - rekao je dr Dodić i istakao:
- Pitam sebe, pitam vas ovde, pitam celu zajednicu, pitamo našu predivnu zemlju Australiju: "Kojim putem da krenemo sada?" Nadamo se da će Mašina tragična smrt dovesti do promena koje će sprečiti da druge porodice prolaze kroz tragedije gubitka najmilijih. Hvala vam za vaše poruke i molitve koje nam upućujete.
Puštanjem balona roze boje prisutni na sahrani oprostili su se od tragično nastradale 17-godišnje devojke.
Podsećanja radi, za Mašino ubistvo optužen je Šon Prajs (31), koji se nalazi u pritvoru do saslušanja zakazanog za 26. jun ove godine.
Podrška zajednice
Krst sa Mašinim imenom nosio je njen brat Petar, a njenu sliku sestra Nađa. Za njima je u kapelu Bojd unet i kovčeg sa sestrinim telom, za kojim je ušla povorka uplakane porodice, prijatelja i školskih drugara.
Sahrani je prisustvovao izuzetno veliki broj članova srpske zajednice, među kojima i sveštenik Momčilo Vukša i đakon Veselin Svorcan. Prisutni su saučešće izjavljivali i pisanjem karti koje su uručene porodici Vukotić.
Mašina roze boja
Ružičasta boja bila je simbol kojom su se prisutni opraštali od Maše. Veliki broj ljudi, a posebno njenih drugara, došao je sa nekim odevnim predmetom roze boje, posebno njene drugarice. Tokom komemoracije prisutnima je prikazana i video-prezentacija sa fotografijama iz Mašinog detinjstva, putovanja po Evropi, uživanju u mladosti i kostimima. Prezentacija je praćena pesmom "Primadona" u izvođenju Marina and the Diamonds.
