Slučaj ubice srpske tinejdžerke: Čudnog komšiju svi izbegavali

Kasno popodne, pre nego što je srpska tinejdžerka Maša Vukotić ubijena, Šon Prajs (31), koji je optužen za zločin, susreo se s komšijom dok je odlazio iz stana u Barnevang ulici u Albionu. On je živeo u stambenom bloku namenjenom socijalno ugroženim ili osobama sa specijalnim potrebama.

K. Marković

Optuženog ubicu komšije poznaju kao "prilično prijateljski raspoloženu" osobu koja je pošto se doselila izgledala prilično "povučeno", pa čak i "stidljivo". Gotovo retko su mu dolazili gosti i posetioci, kako navode komšije, možda troje u čitavih šest meseci. Znao je ponekad da podeli cigarete, koje je sam motao. Ali njegovo ponašanje počelo je da bude sve čudnije i izdvaja se od ponašanja većine stanara koji su živeli u stambenom kompleksu Jara Komjuniti.

Pročitajte još:

K. Marković

* Posle ubistva srpske tinejdžerke građani u panici: Ulice više nisu bezbedne

* Na svakom koraku tuga i suze za Mašom

* Tinejdžerka srpskog porekla izbodena nožem u parku

Novi komšija dolazio je kući u izuzetno čudno vreme, pravio je buku i nije se družio ni sa kim. Nije vozio kola, a kako navode žitelji ovog kraja, veruju da je putovao vozom ili autobusom kada bi negde trebalo da ide. Niko ne zna gde je odlazio i zašto, te zbog čega se često vraćao posle ponoći.

Tragičnog utorka, veruje se da je Prajs pošao u Donkaster, predgrađe na sasvim suprotnoj strani Melburna, ali komšije navode kako je kao tinejdžer živeo u Donvejlu. Kako će se kasnije čuti i na sudu, u Donkasteru je "napao Mašu koja je pošla od kuće u šetnju lokalnim parkom, a zatim je teško povređenu ostavio da umre".

Ruganje i uvrede

Osumnjičenog ubicu snimile su sigurnosne kamere dok je trčao pored lokalne škole, a zatim su ga snimile i u gradskom autobusu kojim je pošao u Kolingvud. Izuzetno dobri snimci koje je zabeležila kamera u autobusu, pomogli su njegovom hapšenju, ali tek pošto je počinio seriju krivičnih dela, a zatim se predao policiji u Sanšajnu. Pre prijavljivanja silovao je zaposlenu ženu u knjižari hrišćanske literature.

Njegovo divljanje je nastavljeno. Kada je kolima povezen iz Sanšajna u policijsku centralu na Sent Kilda roudu u Sitiju, Prajs je ružnom gestikulacijom srednjim prstom "pozdravio" fotoreportere, a prekršajnog sudiju je pokušao da ponizi pošto je pogrešio godinu njegovog rođenja.

Sud je taj koji će odlučiti da li je Šon Prajs kriv za ubistvo, silovanje, teška krivična dela. Takođe će odlučiti da li je poremećena osoba ili loša osoba, ili oboje.

Sve dok o krivičnim delima optuženog poslednju reč ne da sudija i porota, o njemu više ne može ništa da se iznese u javnosti, iako ima još puno toga da se kaže. Iz pravnih razloga, činjenice o prošlosti Šona Prajsa, ne mogu da se objavljuju kako se ne bi ni na koji način dovodile u kontekst sa Mašinim ubistvom.

Međutim, ono što sme da se kaže jeste da ga je većina ljudi izbegavala, da su ga se klonili tamo gde je ranije stanovao, a gde ga poznaju po očevom poreklu pobunjenika sa Ostrva Pitkern na Pacifiku. Svoje srednje ime - Kristijan, dobio je po poznatom pobunjeniku sa Ostrva Pitkern - Flečeru Kristijanu.

Facebook

Mnoga pitanja ostala otvorena nakon ubistva Maše Vukotić

Činjenica je da je optuženi za ubistvo Maše Vukotić u pritvoru i da čeka suđenje, te da više ne šeta slobodno ulicom. Međutim, na veliki broj pitanja treba dati odgovore porodici nesrećne devojke i zajednici.

Prajs ima pravo da se smatra nevinim dok se njegova krivica ne dokaže, međutim, tragična smrt tinejdžerke iz Donkastera, porodicama i prijateljima drugih žrtava ubistava i silovanja vraća tragična sećanja.

Čudak od rođenja

Prošlo je 28 godina od kako je Viki Kleri nožem ubio Piter Koeh, koji je došao u dečje obdanište u Koburgu, gde je radila. Došao je naoružan lepljivom trakom, skalpelom, hirurškim rukavicama i mesarskim nožem. Kasnije se pravdao da mu je sve to trebalo kako bi oštetio Vikina kola, pošto ga je ostavila. Koeh je nožem ubo Viki, baš kao što radi mesar kada kolje jagnje, a nakon zločina otišao je na kafu dok je Hitna pomoć pokušavala da nesrećnoj ženi spase život.

- Molim vas, pomozite mi da ne umrem - šaptala je Viki lekarima koji su davali sve od sebe. Međutim, nisu mogli da joj pomognu zbog teških povreda koje joj je zadao čovek koji je ceo život predstavljao opasnost po zajednicu.

Mašino ubistvo vratilo je tužna sećanja i porodicama žrtava Pola Milera, serijskog seksualnog napadača koji je do tada bio "nezabeleženi primer" poremećenog seksualnog napasnika. Samo nekoliko dana pošto je pušten iz zatvora, napadao je žene po parkinzima supermarketa, ukrao je džip kojim je namerno pregazio Heder Hanter dok je vozila bicikl seoskim putem u Sejlu 2009.
Li Robinson, koga će verovatno osumnjičeni ubica Maše Vukotić sresti u zatvoru, jedan je od retkih ubica osuđen na smrtnu kaznu. On je naoružan nožem iskasapio prodavačicu Valeriju Dan (17) u njenom porodičnom domu. Zločin se dogodio u junu 1968, iste godine kada je Ronald Rajan obešen. On i dalje čeka izvršenje smrtne kazne.

Ipak, sigurno je da je osuđeni ubica Piter Dupas bio čudak od svog rođenja. Dete je bračnog para koji su u poodmaklim godinama dobili dete. On je 1968, kada je imao 15 godina, otišao do komšinice i zatražio nož za povrće. Kada ga je dobio, istim je ženu ubo u lice, vrat i ruku dok je pokušavala da se odbrani. Kasnije je policiji rekao da je to bilo jače od njega. Kažnjen je 18-mesečnom uslovnom kaznom u psihijatrijskoj bolnici. Pušten je posle samo dve nedelje na kućno lečenje. Bezuspešno. U oktobru 1969, mrtvačnica Ostin bolnice je provaljena, a tela dve žene su bila iskasapljena. Na jednom od leševa načinjena je povreda kakvu će dve godine kasnije naneti Nikol Paterson, koja je bila jedna od tri njegove žrtve, uz Mersinu Hlavadžis i Margaret Maher. Veruje se da ih ima još, ali da do sada nisu pronađene.

Odvojen od zatvorenika

Prajs je započeo zatvorski život u samici. Biće mu dozvoljeno najviše dva dana van ćelije, posebno kako bi bio zaštićen od drugih zatvorenika. Veruje se da se nalazi u Pritvornom centru u Melburnu, a da će naknadno biti određeno mesto gde će biti zadržan do suđenja. Oni koji budu nameravali da ga posete u zatvoru biće strogo kontrolisani. Veruje se da će biti držan izolovano od drugih zatvorenika, pošto se i drugi zatvorenici zgražavaju na zločine za koje je optužen.

- On ne može da bude sa drugim zatvorenicima - rekao je neimenovan izbor za "Ejdž". - Biće prezren od drugih zatvorenika, biće prezren kao što su i druge ubice dece, Artur Frimen i Robert Farkvarson.

Prajs će biti u zatvorskom pritvoru do 26. juna ove godine, kada bi trebalo da se održi naredno ročište.

"Nismo te poznavali, ali plačemo za tobom"

Poruke sa najiskrenijim izrazima saučešća i prelepi buketi cveća za Mašu Vukotić, na mestu zločina ostavljali su ljudi koji su je poznavali, ali i oni koji nisu imali priliku da se sretnu sa predivnom tinejdžerkom. Poruke su bile pune najiskrenijih saosećanja za prerano oduzet mladi život i tuge nastale zbog njenog odlaska.

K. Marković

Mnogo ljudi je ostalo pogošeno ubistvom Maše Vukotić

- Žao mi je što se to tebi dogodilo", stoji na jednoj poruci, ostavljenoj uz lutku obučenu u roze odeću, na kojoj je zakačen i mali broš sa porukom "Pobednik". "Nismo te poznavali, ali plačemo za tobom - piše na drugoj poruci.

Prijateljice Triniti i Rubi, koje su zajedno sa Mašom uživale da zajedno glume i nose razne kostime, bile su skrhane tugom.

- Maša nam je uvek pomagala da se osećamo bolje - rekla je Rubi. - Ukoliko ste tužni, Maša je uvek bila tu da vas oraspoloži. Svaku priliku činila je lepšom. To je bio deo njene ličnosti. Bila je prekrasna devojka. Bez obzira na to da li ste je poznavali ili ne, sigurno biste uvek stekli takav utisak.

I Mašini roditelji došli su da pročitaju ostavljene poruke kako bi u njima pokušali da pronađu reči utehe.