Šta bi se desilo u Rusiji da Putin nestane?
Pragmatičan i naklonjen konzervativnim vrednostima, kako je sam sebe opisao, Vladimir Putin je već deceniju i po neprikosnovena ličnost na ruskoj političkoj sceni. Istraživanje koja je nedavno sprovedeno u Rusiji pokazauje da politiku ruskog predsednika podržava čak 80 odsto građana, i gotovo svi su mišljenja da "on nema alternativu". Dakle, logično se nameće pitanje - Šta bi se dogodilo kada bi Vladimir Vladimirovič Putin iznenada sišao sa ruske političke scene?
Kada je 1999. došao na čelo Rusije, Vladimir Putin bio je "bezlični i doslovce nepoznati operativac KGB-a", koji je izgledao nesigurno i stidljivo, a "novinarima se obraćao snishodljivim tonom, oborenog pogleda".
Ali, od utiska koji je Putin nekada ostavljao, mnogo bitnije su impresije koje izaziva danas - za ogromnu većinu građana Rusijeon je garant stabilnosti.
Međutim, tokom poslednjih nekoliko dana videli smo da čak i obična glasina u vezi sa njegovim izostankom iz javnosti može da uzdrma rusku, ali i svetsku javnost.
Da li to znači da scenario bez Putina na ruskoj političkoj sceni automatski znači nestabilnost?
Ovo su tri moguća scenarija ukoliko bi Putin sišao sa ruske političke scene:
1. Ustavni scenario
Prema članu 92 ruskog Ustava, ukoliko aktuelni predsednik iz bilo kog razloga nije u stanju da obavlja dužnost, iako je legitimno izabran na izborima, vršilac dužnosti bi postao premijer koji bi bio u obavezi da raspiše izbore u naredna tri meseca.
Vršilac dužnosti predsednika ne bi imao moć da raspusti Dumu, zakaže referendum ili izemni ustav.
Dakle, ako bi Putin neočekivano napustio političku scenu premijer Dimitrij Medvedev bi preuzeo funkciju i u naredna tri meseca raspisao izbore.
2. Scenario bez sukoba
Sudeći po burnoj političkoj istoriji ove zemlje ovako glatka i legalna promena vlasti je malo verovatna.
Međutim, u skorije vreme, kada je Jeljcin odlučio da se povuče iz političkog života, desilo se nešto neočekivano - interesne grupe su postigle koncenzus koji je iznedrio potpuno neočekivanu kandidaturu bivšeg operativca KGB-a Vladimira Putina.
Potom su zajedničkim snagama iskoristili svoje administrativne, finasijske i medijske resurse kako bi ga doveli na vlast.
Pročitajte još:
* "Džabe pritisci Zapada, Putin neće promeniti mišljenje"
ednostavno, moćnici oko predsednika Jeljcina su našli zajednički interest.
Pored toga, ovaj recept je isproban još 1996. godine kada su najveći ruski oligarsi zajedno radili na reizboru zdravstveno sve slabijeg i sve nepopularnijeg Jeljcina.
3. Šta ako konsenzus nije moguć?
U toku svoje vladavine Putin je uspešno balansirao između svih interesnih strana. Međutim, sukobi između moćnika koji su se okupili oko kulta predsednika su u poslednje vreme sve intenzivni naročito zbog sukoba u Ukrajini.
Sa jedne strane su "liberalne grupe", čija interesna svera leži u privredi i kojima ne odgovaraju sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji.
Sa druge strane su takozvani "jastrebovi" koji su poziciju i neprikosnovenu moć i uticaj stekli upravo zahvaljujuću ukrajinskoj krizi.
- Za njih liberalizacija nije smak sveta već gubitak pozicije - kaže Raf Šakirov, novinar i politički analitičar, koji smatra da je ovaj scenario najverovatniji.
Još jedan ruski analitičar, Marat Gulman, smatra da je konfliktni scenario najverovatniji. On je trenutnu rusku vladajuću klasu opisao kao "ljude koji se dobro snalaze u haosu, koji smatraju da imaju pravo da krše zakon i ubiju čoveka ukoliko se za to ukaže potreba".
