"Deca vrište za taticom"
Danica Viks, supruga jednog od putnika u nestalom avionu MH370 Malezija erlajnza, gostovala je u emisiji Dejtlajn SBS televizije. Pričala je o godinu dana koje je sa sinovima provela u iščekivanju saznanja šta se dogodilo sa Polom, njenim mužem i ocem mališana. Pol, rudarski inženjer, bio je na putu na novi posao u Mongoliji.
- Kako biste odgovorili kada vaš četvorogodišnji sin vrišti: "Dovedi mi tatu nazad" - pitala je Danica. - Gledajući ga u oči pune ljutnje i tuge, srce mi se cepalo i jedine reči koje sam mogla da prozborim bile su: "Žao mi je, dušo, nisam u stanju."
- Nisam mogla da mu obećam da ću mu dovesti oca nazad, čak i ako bi mu to malo pomoglo, a već dotle sam pokušala sve što je bilo moguće, da njihovog oca dovedem kući, mrtvog ili živog. Posle svega, znam bolje nego iko drugi koliko im nedostaje.
"Sedimo u praznini"
"Pokušavam najsnažnije da uradim sve što mogu da smekšam put kojim oni idu, dok sedimo u praznini, čekajući na nešto, bilo šta, što će našeg Polija dovesti kući kod nas."
- Ali kako bi, pretpostavimo, oni trebalo da shvate i razumeju šta se dešava? Oni su deca i samo traže svog oca. Hoće da im se ispuni ogromna praznina. Znam da ljudi obično treba da deci govore istinu. Ali šta je u ovome istina. Očajnički želim ako bi mi neko rekao - rekla je Danica.
- Prošlo je 12 meseci od kako je avion na liniji MH370 nestao i ništa više ne znam. Šta se desilo s Polom - mojim najboljim prijateljem, srodnom dušom, suprugom i divnim ocem moje dece. Ne znam više nego što sam znala 8. marta 2014. I jedini koji su pravno i moralno dužni da nam kažu istinu - oni u Malezija erlajnzu - ili kriju ili ni sami ne znaju. Kako god, odgovor nismo dobili i oni nastavljaju da se ponašaju tajnovito i tretiraju nas, familije, kao napast. Njihova jedina nada, čini se, jeste da ćemo svi jednom samo odustati.
"Ali gde su u tome naša deca? Oni odrastaju pod žigom najveće misterije avijacije, ili zavere, u njenoj istoriji. Sigurno ne znam šta se desilo, niti znaju stručnjaci u ovoj delatnosti. Nema priručnika da kaže kako se nositi sa nečim 'bez presedana', kako malezijske vlasti neprekidno opisuju tragediju MH370. Ja, dakle, bauljam dalje, mučeći se u očaju, frustraciji i besu sa jednostavnim životnim zadacima; ne znajući koji je danas dan, celu godinu, svi posebni događaji prošli su u punoj tuzi zbog Polovog odsustva."
- I naš jednogodišnji sin naučio je da, specijalno, kaže: "Tatice." I naš najstariji sin kaže mi da mu je njegov "superheroj" ostavio snagu da brine o svima nama. I pitam se, svakodnevno i s tugom, da li će Pol ikad moći da ih čuje kako to govore? Za sada, kada plaču i vrište za taticom, sve što mogu da uradim jeste da budem tu, slomljena srca i utučena, potiskujući emocije, da im ne pogoršavam stanje, svesna da sama mogu da plačem i jaučem kasnije, nasamo - ispričala je Danica za SBS televiziju.
