MMF: Nastaviti koordinirane akcije na prevazilaženju krize
Međunarodni monetarni fond je danas pozivao svet da nastavi sa dogovorenim akcijama na prevazilaženju posledica globalne krize i reformom finansijskog sistema.
Ovaj poziv je bio lajtmotiv konferencije za novinare koju je, uoči prolećnog zasedanja MMF i Svetske banke, 24. i 25. aprila u Vašingtonu, održao izvršni direktor Fonda Dominik Stros Kan.
U SAD, Evropi i drugim regijama "raste politički pritisak u korist reformi", konstatovao je Stros Kan. U takvim uslovima vlade plasiraju svoje projekte, koji se u pojedinim slučajevima već i realizuju, ukazao je on, ali i upozorio da su ti projekti neusaglašeni.
MMF se, kako je istakao Stros Kan, zalaže da svi rade zajedno, računajući da će upravo takve obaveze biti potvrđene na predstojećem zasedanju.
Komentarišući nove inicijative Bele kuće na reformi finansijskog sistema SAD, on je rekao da ti projekti "nisu tako daleki od predloga" MMF-a, izrazivši očekivanja da će SAD povesti računa o stavovima Fonda, pripremljenim na zahtev 20 najrazvijenijih zemalja sveta (grupa G20) koji, između ostalog, obuhvataju i predloge o oporezivanju banaka.
"Na skupštini će se ovi predlozi razmatrati na ministarskom nivou, a konačna varijanta bi trebalo da se pripremi za junski samit G20", prenela je njegove reči ruska agencija Itar Tas.
U osvrtu na ulogu Kine u svetskoj ekonomiji, izvršni direktor Fonda je ukazao na potrebu izglađivanja ekonomskih "debalansa" u interesu same Kine, ali i celog sveta.
Po uverenju Stros Kana, bolje je da se ta tema razmatra na multilateralnom nivou, na primer u MMF i G20, nego u bilateralnom "američko-kineskom formatu".
Za razliku od prethodnih godina, na konferenciji će se među centralnim problemima naći i brzi rast suverenih dugova razvijenih zemalja. Grčka je najočigledniji, ali ne i jedini primer.
Stros Kan je pokušao da ublaži dramatičnost situacije, ukazujući da u Evropskoj uniji u celini, pa čak i u zemljama koje izazivaju zabrinutost, realni odnos duga i bruto domaćeg proizvoda nije ništa gori nego u mnogim drugim zemljama.
On je takođe naglasio da je "neispravno" povezivati rast dugova sa antikriznim stabilizacijskim programima, jer je udeo tih programa u ukupnom rastu duga svega oko tri odsto.
Izvršni direktor MMF-a je naglasio da bi udeo zaduženja rastao mnogo brže bez antikriznih programa koji podstiču BDP.
