Ruski valjak za Hrvate
Ofanziva puka Azov sastavljenog od nacista iz Ukrajine i Zapadne Evrope, među kojima su i Hrvati, razbila se posle prvog juriša na položaje Armije Novorosije kod Marijupolja. Ruski artiljerijski valjak i uporna pešadija zaustavili su ih uz krvave gubitke koji nisu doneli uspeh.
Bivši ministar odbrane Donjecke Narodne republike Igor Strelkov u prvim satima napada ocenio je da je reč o beskorisnom manevru kijevske hunte koji ima za cilj jedino da odvuče pažnju ukrajinske javnosti od poraza kod Debaljceva. Ispostavilo se da je u pravu i da je reč samo o marketingu marionetskog režima u Kijevu.
Osvajanje Mesne zajednice
U Marijupolj je tog jutra stigao Aleksandar Turčinov, predsednik Saveta za bezbednost i odbranu navodno da rukovodi akcijom. Reč je o čoveku koji je bio predsednik parlamenta i posle bekstva bivšeg predsednika Viktora Janukoviča obavljao funkciju vrhovnog komandanta. Upravo je Turčinov raspalio rat kada je poslao tenkove na demonstrante u velikim gradovima na istoku. Turčinov je letos politički preživeo gotovo potpuno uništenje ukrajinske armije.
Priznanje iz Zagreba
Ministar spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić potvrdila je da ima hrvatskih državljana koji se bore u Ukrajini.
- To prati Bezbednosno-obaveštajna agencija. Zasad ih nema u paravojnim jedinicama - rekla je Vesna Pusić, ali nije precizirala koliko ih ima.
Navodi se da je Azov potčinjen Ministarstvu unutrašnjih poslova. Međutim, osnivač Azova je nacistički pokret Desni sektor, koji je odbio da se potčini bilo kome u Ukrajini.
Da podsetimo, komandiri jedinica Armije Novorosije kod Debaljceva smatraju da se među opkoljenim ukrajinskim snagama nalazi i oko 2.200 najamnika, među kojima su i Hrvati. Reč je o pravim psima rata, za razliku od Azovaca gde ratuju ubeđeni nacisti.
Sada je Turčinov koordinisao napad Azova u kom se po rečima švedskog snajperiste Mikaela Skilta nalazi i oko 25 Hrvata. Po zločinima i kukavičluku proslavljeni Azovci ušli su nekoliko sela na ničijoj zemlji. Podigli su ukrajinske zastave na zgradama mesnih zajednica i objavili pobedu. Lažnu vest rasprostranili su režimski mediji uz gromoglasne naslove da je reč o ofanzivi na Novoazovsk i čak rusku granicu. Turčinov se fotografisao u uniformi i zaradio poen kod birača, a onda je ofanziva nastavljena na frontu širokom oko 20 kilometara.
Bezumlje nekadašnjeg vrhovnog komandanta i njegovih poltrona potpuno je zanemarilo činjenicu da su njihove pripreme bile poznate Armiji Novorosije, pa čak i da su posmatrači Oebsa danima objavljivali podatke o koncentraciji njihove ratne tehnike na izlazu iz Marijupolja.
Jeftin trik
Pokušali su da to reše jeftinim trikom, odnosno granatiranjem udaljenog Teljmanova, u nadi da će komanda Novorosije da pretpostavi da je reč o artiljerijskoj pripremi za napad na tom pravcu.
Pročitajte još:
* Ukrajinci kao Hrvati: Moskva ne sme dozvoliti etničko čišćenje u Novorusiji
Međutim, ruski izviđači iz sela na ničijoj zemlji povukli su se do svojih položaja, ali sa prikupljenim podacima o pravcima nastupanja i jačini kijevskih trupa. Glavni udar nacista nanet je kod sela Širokino i Sahanka. Nisu se ni približili i već su najmanje trojica ubijena. Prema informacijama iz komande Armije Novorosije, vođene su žestoke borbe kod Širokina sa primenom višecevnih bacača raketa, samohodne i vučne artiljerije i tenkova. Azovci su ušli u prve kuće Sahanovke, ali su sa gubicima odstupili.
Da Azovci kod Širokina ne bi bili uništeni u borbu su se uključile i ukrajinske regularne jedinice. Tenkovi, BVP-i i kamioni krenuli su u pravcu sela Vastočnij, gde se stvorila linija fronta. Do kraja dana Armija Novorosije razgromila je neprijatelja pod Sahanovkom i Širokinom. Saopšteno je da je uništeno 11 nacističkih oklopnih vozila, a njih oko 50 ranjeno i ubijeno. Azovci su priznali 14 ranjenih, a nezvanično da su dvojica ubijeni.
Izvor iz komande Armije Novorosije procenio je da je rano za proslavu pobede, ali da je napad Azovaca doprineo da se razvuku okupatorske trupe oko Marijupolja, gde je sada manje njihovih snaga i grad je podložniji napadu.
Sin izdajnika
Ruski mediji navode da se otac Aleksandra Turčinova, Valentin, 1942. godine predao Nemcima. Posle rata islednicima je rekao da se priključio jedinicama izdajnika generala Vlasova i da su pred Crvenom armijom odstupili u Poljsku, pa u Francusku. Tamo su ga zarobili saveznici i vratili u SSSR. Valentin Turčinov tvrdio je da je radio u nemačkoj konjušnici. Kažnjen je izgonom u Sibir na pet godina.
Međutim, odali su ga drugi izdajnici. Tako se saznalo da je Valentin Turčinov zapravo služio u 447. kaznenom bataljonu Vermahta koji je ratovao protiv partizana u Brjanskoj i Gomeljskoj oblasti. Zabeleženo je da su spalili osam sela, a stanovništvo ubijali ili slali u konclogore. Samo 28. aprila 1943. streljali su 70 seljaka. Valentin je priznao i osuđen je na 25 godina robije. Oslobođen je 1955. u vreme opšte amnestije.
Aleksandar Turčinov, kako se navodi, nerado govori o ocu, verovatno što je u vreme izgnanstva živeo sa drugom ženom u Sibiru.
