Šerlok Holms koji je voleo Srbe
O Arčibaldu Rajsu, srpskom prijatelju, manje-više se sve zna - o njegovoj ulozi u dokumentovanju zločina nad srpskim narodom u Prvom svetskom ratu, ljubavi prema Srbiji i kasnijem životu u Beogradu, gde je i sahranjen. Manje se, međutim, zna o značaju ovog izvanrednog naučnika, pioniru kriminalistike, osobi koju je list "Njujork tajms" opisao kao "pravog Šerloka Holmsa".
Dva metra cigara
Arčibald je od malena bio slabog zdravlja. Zbog toga se preselio 1893. godine u Švajcarsku. Na Univerzitetu Lozana studirao je hemiju i bavio se fotografijom. Kako je kasnije pričao, Švajcarska ga je promenila, jer se u Nemačkoj osećao kao "peti točak". Kasnije je njegovo nemačko poreklo izazivalo burne polemike, ali je on naglašavao da i u Engleskoj ima blisku rodbinu, pa zato nije bio vezan ni za jednu zemlju posebno. U Švajcarskoj se, međutim, osećao kao svoj na svome.
- Po odbrani doktorata iz hemije profesor Bruner ga je uzeo za asistenta 1899. godine. Postao je docent za fotografiju i fotohemiju Univerziteta u Lozani 1901. godine, gde počinje njegov meteorski naučni uspon i blistava karijera. Posebno ga interesuje primena fotografije u medicini i sudstvu, istražuje nove metode identifikacije osoba. Postaje pionir naučne kriminalistike. U Lozani 1900. godine osniva prvi na svetu Institut za tehničku policiju i kriminologiju, odnosno školu za forenziku, što je bio pionirski poduhvat u stvaranju prave kriminalističke policije i tehnike. Nabavku opreme većinom sam finansira. Koliko je kasnije postao uvažen, pokazuje i podatak da su ga različite policije zvale da obučava njihove policajce, a u Rusiji mu je car Nikolaj za te zasluge poklonio sat - prepričava detalje Rajsovog života Marković.
Njegove usluge sudskog veštaka koriste Francuska, Poljska, Brazil, Srbija, Italija, Španija, Rusija, Nemačka, Grčka, a osnivač je kriminalističko-tehničke policije u Srbiji. U Francuskoj postaje vitez Legije časti. Kao osoba koja se kriminalistikom bavila i na terenu, ne samo u laboratoriji, njega su proglasili švajcarskim Šerlokom Holmsom. To je prvi objavio "Njujork tajms" 1913. godine.
- Edmor Lokar, direktor tehničke policije Francuske, opisao je slavnog kriminologa kao visokog, mladolikog čoveka, sa neumerenom strašću za pušenjem, ali i inteligencijom i lucidnošću. Po njemu bio je pravi Šerlok Holms. Kao i književni lik, i Rajs je bio neumeren u pušenju i govorio je:
- Ja popušim dva metra cigara dnevno - opisuje Rajsovu svetsku slavu profesor Marković.
Otkrivanje špijuna
Svoje znanje i autoritet u istraživanju zločina po početku Prvog svetskog rata Rajs je rešio da ustupi saveznicima. Istraživao je zločine u Francuskoj i Srbiji, zbog čega ga je germanofilska struja u Švajcarskoj, koja je bila prevladavajuća, često optuživala za izdaju otadžbine Nemačke od strane "ovog naturalizovanog Švajcarca". Mnoge udarce Rajs je trpeo tokom ovog rata, ali ga to ni za korak nije odvuklo od potrage za istinom i istraživanju zločina, prevashodno nad civilima u Srbiji.
Učeni kriminalac
Kako bi popularizovao kriminalistiku, Rajs je u doba slave pisao veliki broj članaka po novinama širom Evrope, a držao je predavanja širom sveta. Komičan je bio slučaj jednog provalnika uhvaćenog u Berlinu. Kada je priveden u policijsku stanicu, na saslušanju je izjavio da se u krađama koristio tehnikom koju je Rajs opisao u jednom svom članku.
- O Rajsovoj ulozi u istraživanju zločina u Srbiji tokom Velikog rata se dosta zna, ali se ne zna o nekim drugim detaljima, pozadini. Kada je počeo rat, Rajs je ponudio svoje usluge Švajcarskoj koja je bila neutralna, ali okružena ratom zavađenim državama. Ponudio je generalštabu svoje znanje i primljen je u odeljenje kontrašpijunaže. Iako Nemac poreklom, Švajcarac u duši, bio je na strani saveznika i tražio da se bavi samo nemačkim i austrougarskim agentima. Otkrio je veliki broj špijuna, nemačkih trgovaca koji su prikupljali obaveštenja iz neutralne Švajcarske, plodnom tlu za obaveštajce - opisuje te dane Marković.
Međutim, odobrenja za hapšenja dolazila su iz glavnog grada Berna, od generalštaba, na čijem čelu je bio pukovnik Špreher, poznati germano-austrofil u celom svetu. Hapšenja njihovih obaveštajaca nikada nisu bila dozvoljena.
- Razočaran time, nakon kratkog vremena dao je ostavku na svoju poziciju u kontrašpijunaži i švajcarskom generalštabu rekao da će usluge ponuditi saveznicima. U tom trenutku, krajem leta 1914. godine, stiže mu poziv iz Srbije. On ostavlja sve i kreće na Balkan, ka zemlji o kojoj je čuo samo iz priča - prepričava Marković.
Kako je sam Rajs kasnije rekao:
- Moram priznati da ni sam nisam bio uveren u opravdanost srpskih optužbi za ratne zločine.
Smatrao je ipak svojom dužnošću da ode i ispita te optužbe i 27. septembra 1914. godine sa grupom lekara stiže u Niš, ratnu prestonicu Srbije.
Sve što je kasnije radio u Srbiji, istraga ratnih zločina okupatora u Mačvi, povlačenje sa srpskom vojskom preko Albanije do Drača i kasnije Krfa, dolazak na Solunski front i učešće sa srpskom vojskom u proboju fronta, ulazak sa prethodnicama srpske vojske i Moravskom divizijom u oslobođeni Beograd, učešće na mirovnoj konferenciji u Versaju gde je svedočio o zločinima nad srpskim narodom, Rajsa je učinilo jednim od najznačajnijih "Srba" i prijateljem čiji značaj ni vek nije doveo u pitanje. Akademsku karijeru u Lozani, svetsku slavu kriminologa, sve je ostavio i život odlučio da nastavi u Srbiji, u Beogradu, kako je govorio "zemlji seljaka i ratnika", čijim se delom osećao svim svojim bićem.
Smrt zbog komšije
Rajs je preminuo 8. avgusta 1929. godine od moždanog udara u svojoj vili Dobro polje na Topčideru, nazvanoj po mestu gde je srpska vojska probila Solunski front. On je pola godine živeo u ovoj vili, a pola na svom imanju u blizini Skoplja. Pozlilo mu je tokom rasprave sa komšijom, bivšim ministrom Kapetanovićem, i nakon nekoliko sati je umro. Vest je brzo prostrujala Beogradom i Srbijom. Njegovo srce je po poslednjoj želji izvađeno i odneseno na Kajmakčalan, a urnu su kasnije bugarski fašisti razbili.
Njegovo telo je izloženo u Oficirskom domu, a sa generalskim počastima i pravoslavnim obredom sahranjen je na Topčiderskom groblju. Kako je pisala "Politika", njegovo telo nošeno je na lafetu kako dolikuje ratnicima, od Oficirskog doma do Topčidera, ulicama ispunjenim masom sveta.
