On je otkrio sve užase zloglasnog logora: Ono što znamo o Aušvicu je ulepšana verzija
Rudolf Vrba jedan je od retkih koji je uspeo da 1944. godine pobegne iz ozloglašenog Aušvica i među prvima pruži informacije iz prve ruke o gasnim komorama, masovnim ubistvima i planu istrebljenja miliona Jevreja. Danas, skoro 70 godina od oslobađanja koncentracionog logora, njegova priča zvuči još neverovatnije.
Rudolfovo svedočenje bilo je toliko jezivo da pripadnici Jevrejskog saveta u Mađarskoj nisu mogli da veruju u ono što čuju.
Vrba i Alfred Vecel, koji je zajedno s njim pobegao 1944. godine nacrtali su detaljan plan Aušvica i njegovih gasnih komora pružajući jasne dokaze za ono što se ranije smatralo uplepšanom verzijom.
Poslednjih nekoliko godina, navedeno je da su izveštaji iz Aušvica, koje su sastavile Poljska i njena vlada u egzilu, odnosno, između ostalih, Jan Karski i Vitold Pilecki, dospeli nekako do zapadnih saveznika pre 1944. godine ali da nikakve akcije povodom toga nisu preduzete.
Vrba i Vecel su detaljno opisali kako su nacisti sistematski ubijali Jevreje u svom izveštaju Vrba-Vecel koji je počeo da kruži svetom, dok ga se nisu dočepali internacionalni mediji.
Prošlo je ipak nekoliko nedelja dok izveštaj nije prihvaćen i priznat nakon što je napisan - nešto što je Vrba rekao doprinelo je smrti oko 50.000 mađarskih Jevreja.
Samo nekoliko sedmica pre njihovog bega, nemačke snage poslale su invaziju na Mađarsku i Jevreje poslalae u Aušvic. Prema izveštajima u međunarodnim medijima, Mađarska je zaustavila deportaciju u julu 1944.
Vrba je umro 2006, ali je ostao zaslužen što je svet kroz njegove spise i iskaze video sve strahote Aušvica.
Rudolf Vrba, koji je umro u 81. godini preživeo je dve godine u koncentracionom logoru Aušvic u Poljskoj pre nego što je uspeo da pobegne i upozori svet na nacističke planove da istrebe milion mađarskih Jevreja.
Pročitajte još:
"Pozvati Srbe u Loru je isto kao da dovedete Jevreje u Aušvic"
* Stražar iz Aušvica optužen po 300.000 tačaka
"Protokoli Aušvica"
Međutim, kada su on i njegov prijatelj u begu Alfred Vecel kontaktirali sa Jevrejskim savetom u Slovačkoj, nudeći jednu od prvih izjava svedoka za nešto o čemu se do tada samo šuškalo, tretirani su sa velikim oprezom.
Prvo su morali da odvojeno izdiktiraju svoje lične račune, a potom su unakrsno ispitivani o svojim otkrićima. Kao rezultat toga nastao je izveštaj na 32 strane poznat kao “Protokoli Aušvica”.
Iako je Vinston Čerčil bio za to da se Aušvic proglasi “verovatno najvećim i najmonstruoznijim zločinom u istoriji čovečanstva”, njihove izjave naišle su na traljav odgovor.
Mađarski ministar pravde, čekajući preuzimanje ovlašćenja od strane Nemaca, aktivno je učestvovao u deportaciji. Saveznici, pod velikim pritiskom bitke u Normandiji, odbili su da skrenu avion da bombarduje prugu iz Mađarske ka Poljskoj.
Užasi gasne komore
Vrba je u svojim beleškama opisao funkcionisanje gasnih komora.
- Kada u prostoriju uđe 2000 ljudi, vrata se zatvaraju. Zatim sledi kratka pauza, tokom koje stražari čekaju da temperatura u komori dovoljno poraste, a onda se stražari sa gas-maskama popnu na krov i kroz otvore iz limenki istresu otrov (mešavina cijanida koja se pod određenom temperaturom pretvara u gas) u obliku praha. Nakon tri minuta su svi u prostoriji mrtvi. Tada se otvaraju vrata i drugi zarobljenici dobijaju zadatak da iznesu leševe i odvezu ih do mesta gde će ti posmrtni ostaci biti spaljeni - stoji u izveštaju.
Oštre kritike stigle su i na račun pojedinih lidera jevrejske zajednice u Mađarskoj jer su propustili da upozore svoje ljude šta bi značilo “preseljenje” u Poljsku.
Vrba je bio zgrožen izgovorima ovih lidera koji su pregovarali sa Adolfom Ajhmanom da se milion mađarskih Jevreja poštedi u zamenu ta gotovinu i kamione koje bi Nemci mogli da koriste na istočnom frontu.
On je rekao da nije postojala šansa da ovi pregovori uspeju što je rezultiralo smrću 50.000 Mađara.
Preživljavanje u logoru
Sin vlasnika jevrejske pilane, Rudolf Vrba rođen je kao Valter Rozenberg 11. septembra 1924. godine u Topolkanima u Čehoslovačkoj. Izbačen je iz škole kada je na snagu stupio antijevrejski zakon, ali je nastavio da se obrazuje kod kuće.
Njegova majka odluku da uči engleski smatrala je ekcentričnom i veoma se uznemirila kada je preuzeo ruski da ga je odvela kod doktora.
Sa 17 godina je otišao od kuće kako bi se pridružio čehoslovačkoj vojsci, kada je skinuo Davidovu zvezdu sa ruke i ušao u Mađarsku. Ubrzo je uhapšen i ponovo priveden nakon jednog pokušaja bekstva.
Nakon što je stigao u koncentracioni logor Majdanek, Vrba se prijavio za rad na njivi. U zloglasni Aušvic je stigao 1942. godine i tamo je prisustvovao stalnim dovođenjima novih logoraša. Neki od novih logoraša su bili dovođeni kako bi bili eksploatisani i bavili se teškim fizičkim radom, dok bi drugi bili direktno slati u gasne komore.
Ono što se podrazumevalo obrađivanjem zemljišta u Aušvicu, zapravo je bio rad na iskopavanju posmrtnih ostataka 107.000 ljudi koji su do tada bili ubijeni.
Kada je jedan zatvorenik - doušnik SS poreklom iz Beča otkrio da Rudolf zna nemački, došlo je do preokreta. Vrba je premešten da radi u skladištu, gde je ostavljana odeća i druge stvari koje su zatvorenici imali u ličnom vlasništvu. Osim hrane, Rudolf Vrba je u skladištu imao pristup i sapunu i vodi, pa tako nije oboleo od neke bolesti.
Nakon što je stekao poverenje stražara, Vrba je počeo da vodi logorski zapisnik.
Prema njegovim proračunima, u Aušvicu je stradalo 1.760.000 ljudi, mada taj broj savremeni istoričari smatraju previsokim.
Bekstvo iz Aušvica i život posle rata
Vrba i Vecel su uspeli da pobegnu iz zloglasnog logora krijući se među trupcima. Tri dana su ova dva čoveka provela na tom mestu i preko noći pobegli iz logora i zaputili se za Slovačku, usput nalazivši utočište u kućama poljskih seljaka.
Nakon što je uspešno poslao svoj izveštaj, Vrba se 1944. pridružio partizanima i za svoje zasluge u borbama na kraju rata dobio čehoslovački Orden za hrabrost.
Nakon rata, Rudolf Vrba je pohađao studije hemije i biologije na Karlovom univerzitetu u Pragu i odbranio doktorsku tezu o metabolizmu buterne kiseline. Vrba je kasnije živeo u Britaniji, a radio je i kao profesor farmakologije na Univerzitetu Britanska Kolumbija.
Rudolf Vrba je umro 27. marta 2006. godine u svojoj 82. godini života.
