Dan kada su pobijeni svi Romi u Aušvicu
Svet u bivšem nacističkom logoru Aušvic odaje danas poštu desetinama hiljada Roma i Sinti, žrtvama holokausta, na dan kada su nacisti pre 70 godina pobili 2.897 logoraša - sve preostale Rome u logoru koji su podigli na jugu okupirane Poljske.
U Krakovu se okupilo više od hiljadu mladih, među kojima su Romi iz 25 zemalja, koji će zajedno sa predstavnicima vlasti ispred Spomenika Romima i Sinti na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau odati poštu pokoljenju dedova koji su pobijeni ili stradali u neljudskim uslovima logoraškog života.
Obeležavanje godišnjice romskog holokausta počelo je u Poljskoj još 30. jula, dok je u susednim zemljama, recimo u Slovačkoj, pomen održan dan ranije, 1. avgusta, kako bi Romi mogli da stignu danas u Aušvic na centralnu komemoraciju.
Za Dan sećanja na holokaust Roma odabran je 2. avgust, zato što su tada, 1944. godine nacisti u gasnim komorama likvidirali 2.897 poslednjih zatočenika takozvanog romskog logora. Kroz Aušvic, najveću nacističku fabriku smrti u okupiranoj Evropi, prošlo je 23.000 Roma a oslobođenje 27. januara 1945. godine nije dočekala 21.000 njih.
Pored Jevreja i Poljaka upravo Romi su bili najbrojnija nacionalna grupa u logoru, a deportovani su iz 14 evropskih zemalja u deo logora Birkenau, 32 barake, gde većina nije preživela boleštine, glad i iscrpljujući život, dok su ostale nacisti pobili u gasnim komorama.
"Obeležiti romske žrtve i u Srbiji"
Stalna konferencija romskih udruženja građana - Liga Roma, pozvala je danas, povodom Dana sećanja na romske žrtve u Drugom svetskom ratu, romsku zajednicu i vlade širom sveta na obezbeđivanje prava na sećanje i obeležavanje tog dana na priznat i dostojanstven način.
"U mnogim zemljama gde dokazi ukazuju da su Romi žrtve genocida, vlade bi trebalo da 2. avgust ozvaniče kao dan na žrtve genocida i organizuju komemorativne manifestacije. Liga Roma želi da inicira, doprinosi i učestvuje u takvim događajima u Srbiji", navodi se u saopštenju.
Nasilje nad Romima, ističe se u saopštenju, nije samo pitanje istorije, nego i tužna realnost za mnoge romske porodice danas u Evropi.
"Potrebno je da shvatimo da u današnje vreme ideologija rasne mržnje i nasilja postoji u glavama pojedinaca i grupa i da su u stanju da počine nasilje nad Romima samo zato što su Romi. Neophodno je da se jasno i glasno borimo protiv takvih neonacističkih ideja i pojava danas, ovde u Evropi", navodi se u saopštenju.
