Mračna strana Vinstona Čerčila
Vinston Čerčil bio je jedna od najvažnijih figura u istoriji svetske politike. Velika Britanija pre i posle njega nije ista. Međutim i pored svih zasluga, on je imao svoju tamnu stranu i kontroverzne stavove koje današnje šarenoliko multikulturalno britansko društvo ne bi moglo da proguta.
Da Vinston Čerčil nije došao na vlast u Velikoj Britaniji četrdesetih godina, istorija celog sveta bi bila drugačija, piše britanski "Independent" i dodaje da sve ono što su postigli kasniji britanski političari nikada neće moći da se meri sa Čerčilovim uspesima.
Zahvaljujući njegovoj čvrstoj politici tokom Drugog svetskog rata, Velika Britanija je prešla put od zemlje sa skromnim šansama, do trijumfalne pobede nad nacističkim režimom. Posle Drugog svetskog rata, sloboda Velike Britanija nikada više nije bila ugrožena na takav način i u takvoj razmeri.
Međutim, Čerčilova karijera , za vreme koje je bio oficir u britanskoj armiji, istoričar, nobelovac i kolumnista, nije prošla bez mračnih trenutaka. Ovo su neki od njegovih stavova zbog kojih je i pre više od pola veka bio kritikovan, a sa kojima danas nikada ne bi mogao da postane premijer.
Opčinjenost islamom u mlađim danima - Vinston Čerčil je u mlađim danima toliko bio opčinjen orijentom i islamom, da se njegova familija zabrinula da će promeniti veru. U pismu koje je Čerčil dobio od svoje snaje u avgustu 1907. godine pisalo je:
"Primetila sam tvoju fascinaciju orijentom. Molim te nemoj da promeniš veru u muslimansku. Ako postaneš islamista, to ti u budućnosti može doneti veće probleme nego što sad misliš. Zato te molim da se boriš protiv toga".
Godišnjica smrti
Vinston Čerčil umro je na današnji dan, 24. januara 1965. godine. Sahranjen je uz najveće državne počasti u Londonu. Fotogaleriju jednog od najkontroverznijih svetskih državnika možete pogledati OVDE.
Stavovi na ivici rasizma - Tokom tridesetih godina prošlog veka, Čerčilov odnos prema nekim nacijama bio je na granici rasizma. Kada je Mahatma Gandi pokrenuo kampanju za nenasilni otpor, Čerčil (koji je u mladosti služio vojsku u Britanskoj Indiji) rekao je:
"Gandiju bi trebalo vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu. Mrzim Indijce. Oni su zverski narod sa zverskom religijom".
Čerčil je 1937. godine o Indijancima i australijskim Aboridžinima pisao: "
Ne priznajem da je prema Indijancima u Severnoj Americi ili prema Aboridžinima u Australiji urađena nekakva nepravda. Naime, mislim da je njihovu zemlju osvojila samo jača i viša rasa".
Odbio da pomogne gladnima - Britanski zvaničnici iz indijske regije Bengal su molile da Čerčil odobri pomoć za ovaj deo Indije, u kom je 1943. godine vladala glad. Na to je predsednik britanske vlade rekao "da je to njihov problem, jer se razmnožavaju kao zečevi", dodavši da će glad "malo dovesti u red populaciju".
Podržavao korišćenje otrovnog gasa - Kada je u pitanju korišćenje otrovnog, smrtonosnog gasa u ratnim zonama, Čerčil je po tom pitanju držao svoj palac visoko gore.
"Ne razumem tu buku oko otrovnog gasa" rekao je 1937. godine. "Korišćenje takvog gasa protiv necivilizovanih plemena će uvek imati moju podršku".
Podržavao "Hitlerova patriotska dostignuća" - Iako je Čerčil bio protiv Hitlerovog sistema vlasti, postoji nešto što mu se dopadalo kod nemačkog vođe. U knjizu "Great Contemporaries" iz 1937, u kojoj se nalazi 25 eseja o poznatim ljudima, u poglavlju posvećenom Hitleru Čerčil kaže:
"Ako bi naša zemlja bila poražena u ratu, nadam se da ćemo uspeti da pronađemo vođu tog tipa, vođu koji bi imao hrabrost i moć da i pored takvih okolnosti u nama probudi nacionalni identitet".
Jevrejske teorije zavere - U tekstu naslovljenom "Cionisti protiv boljševika" koji je objavljen u februaru 1920, Čerčil piše:
"Ovaj pokret među Jevrejima nije ništa novo. Još od dana Adama Vajshaupta pa sve do Karla Marksa i preko Trockog u Rusiji, Bele Kuna u Mađarskoj, Roze Luksemburg u Nemačkoj i Eme Golman u Americi, ova svetska zavera, koja za cilj ima svrgavanje civilizacijskih vrednosti i obnovu društva punog zlobe i nerelanih jednakosti – sve više raste.
Čerčil kao cionista? - Sir Martin Gilbert, Čerčilov biograf, tvrdi da je i pored pomenutih stavova o Jevrejima, sam Čerčil u neku ruku bio cionista. Gilbert je pisao:
"Čerčil je podržavao osnivanje jevrejske države i smatrao je da je Palestina savršeno mesto. Ipak, kako je u najvećem delu Velike Britanije tokom tridesetih i četrdesetih vladao antisemitizam, tako je i Čerčil u tom periodu u javnosti pokazivao umanjene simpatije prema Jevrejima".
