Raskol u EU zbog sankcija Rusiji
Uoči sastanka šefova diplomatija EU, u ponedeljak, čelni ljudi Unije poslali su suprotne stavove oko sankcija Rusiji, čija revizija sledi već u martu.
Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, u dokumentu na četiri strane koji je spremila pred sastanak Spoljnopolitičkog saveta Unije založila se za to da Brisel obnovi saradnju sa Moskvom. Ona prostora za to vidi na polju globalne diplomatije, trgovina i drugih pitanja u zamenu za smirivanje krize oko Ukrajine.
Prema Mogerinijevoj, evropski blok bi trebalo da obnovi zajedničke aktivnosti sa ruskom stranom u rešavanju problema poput Sirije, Severne Koreje, ebole i drugih.
Šefica evropske diplomatije smatra da sankcije Rusiji koje su uvedene zbog pripajanja Krima “treba da ostanu na snazi sve dok aneksija postoji”, što i ne bi bio neki udar na Moskvu jer se radi o “crnoj listi” za niskopozicionirane ruske zvaničnike i zabrani investiranja iz EU na tom poluostrvu.
Za mnogo važnije ekonomske sankcije Rusiji Mogerinijeva navodi da ih treba “postepeno smanjivati” ukoliko se Rusija bude držala sporazuma o primirju iz Minska, prestane da se meša u odnose EU i Ukrajine i nastavi da isporučuje gas Evropi. Dokument se pojavio kada i vest da sedam članica EU, uključujući i Italiju, iz koje dolazi Mogerinijeva, traži ublažavanje sankcija Moskvi.
Ovaj pomirljivi stav šefica diplomatije EU ponovila je i pred poslanicima Evropskog parlamenta, koji se nisu složili s njom. Oni su u četvrtak nazvali Rusiju “potencijalnom pretnjom po samu EU” i glasali za nastavak sankcija protiv ruske privrede i posle marta.
Angela Merkel, nemačka kancelarka, ima isti stav kao evroparlamentarci. Protiv je ukidanja sankcija Rusiji pošto je “aneksija Krima” i ono što se dešava u istočnoj Ukrajini po njoj povreda međunarodnog prava.
