"Špijuniramo i bez dozvole"
Britanska vlada je prvi put priznala da njene obaveštajne službe mogu, bez naloga, da pristupe ogromnoj količini podataka koje prikupljaju špijunske agencije.
Kako piše "Gardijan" reč je o "neobrađenim" podacima koje prikupljaju američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i druge špijunske agencije u inostranstvu. Priznanje britanske vlade proizilazi iz dokumenata prosleđenim telu zaduženom za nadgledanje rada britanske obaveštajne agencija GCHLj, koja je pandan američkoj NSA. Dokumenta otkrivaju "tajne aranžmane" dve partnerske agencije, a koje su tražili na uvid Amnesti internešenel, Liberti i Prajvasi internešenel posle objavljivanja informacija do kojih je došao bivši obaveštajac Edvard Snouden.
I ministar zabrinutŠef diplomatije Filip Hamond je rekao prošle sedmice da očekuje da će ministar koji potpisuju naloge za nadgledanje verovatno morati da opravdaju svoje odluke u javnoj istrazi u nekom trenutku u budućnosti. |
U odgovoru vlade stoji da Britanija može da prikuplja "neselektovane", a to znači sirove i neanalizirane obaveštajne podatke od partnera iz inostranstva bez ikakvog naloga ukoliko "iz tehničkih razloga nije moguće obezbediti komunikaciju na osnovu nalogu" i ako je "neophodno i podesno" za obaveštajne agencije da dođu do informacija. Tom odredbom je dozvoljeno prikupljanje ogromne količine materijala, uključujući i komunikaciju među britanskim građanima.
Organizacije za ljudska prava ističu da je ovo priznanje u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama parlamentarnog Komiteta za obaveštajne poslove i bezbednost koji je u julu prošle godine saopštio da je traženje naloga, koji potpisuje ministar, na snazi kad god GĆLj traži podatke od SAD. Prikupljeni podaci mogu da budu čuvani do dve godine, što je isti vremenski rok kao i za podatke koje prikupi sama GĆLj . Međutim, taj rok može da bude jednostrano produžen ukoliko "visoki zvaničnik smatra da je to potrebno iz razloga nacionalne bezbednosti". Grupa Prajvasi internešenel kaže da ova otkrića bacaju senku i na ostale bezbednosne procedure.
- Sada znamo da podatak iz svakog poziva, internet pretrage ili sajta koji ste posetili u protekle dve godine može da bude uskladišten u bazi GĆLj i analiziran svojevoljno, i na prvom mestu, bez ikakvog naloga - kaže zamenik direktora organizacije Erik King.
- Nedopustivo je da vlada misli da je masovno praćenje, opravdano tajnim aranžmanima koji dozvoljavaju širok i neograničen pristup i analizu stranih obaveštajnih informacija zakonito - upozorava on.
