Projekat velika Albanija: Radovi u toku

Zastava velike Albanije na stadionu u Humskoj opasna je provokacija sa porukom da je projekat iz 19. veka i te kako živ, opominju istoričari iz regiona.

Najnoviji incidenti u Beogradu i lavina oduševljenja koja je zavladala među Albancima dokazuje da ideja velike Albanije i dalje živi

 

- Očekivali smo da se na utakmici Srbije i Albanije desi takva jedna provokacija. I nama se u Grčkoj desio incident pre godinu dana. Jedan igrač Paoka Albanac nosio je majicu sa zastavom velike Albanije i oznakama UČK, a kasnije je rekao da nije znao šta je to - kaže za “Blic” Spiridon Sfetas, grčki istoričar, vanredni profesor balkanske istorije na Univerzitetu Aristotel u Solunu.

Zajednički ekonomski prostor

Otkad se sa Prizrenskom ligom krajem 19. veka (vidi okvir) javila ideja ujedinjenja svih Albanaca u jednu državu, ona je, za razliku od drugih velikonacionalnih ideja tog vremena, ostala da živi sve do danas.

- Novo je, u odnosu na vreme od pre nekoliko godina, da ideja velike Albanije nije više tabu tema među Albancima. Kad je uzimano Kosovo, tad je glavna priča bila da se ono neće ujediniti sa Albanijom. Činjenica na terenu je, međutim, da ne postoje granice između Albanije i Kosova, i Albanije i Zapadne Makedonije. Već je stvoren zajednički ekonomski prostor - kaže Sfetas.

Grčka, ističe on, nije teritorijalno ugrožena ovom idejom, ne samo zbog činjenice što je članica EU, već i zbog toga što nema albansku nacionalnu manjinu. Grci su, naime, nakon Drugog svetskog rata proterali Albance iz Epira koji su bili kolaboracionisti i oduzeli im imovinu.

- Oni sada vrše propagandu iz Albanije i traže restituciju. Nama veća opasnost preti od albansko-turskih veza, a ne direktno od Albanaca. Osim toga, naša grčka manjina u Albaniji je ugrožena, što se videlo u napadima na njih posle provokacije u Beogradu - kaže Sfetas.

Jedini živi nacionalni projekat

Da je velikoalbanski projekat u toku, nema nikakvu dilemu crnogorski istoričar Đorđe Borozan, jedan od najboljih poznavalaca ideje i prakse velikoalbanskog nacionalizma.

- Incident u Beogradu je težak i tragičan nagoveštaj bolne prošlosti. To nam samo govori da se ovaj balkanski prostor nije umirio i da je, nažalost, živ najgori od svih velikonacionalističkih projekata na Balkanu, velikoalbanski - kaže Borozan.

On podseća da je u tom projektu i deo Crne Gore, jer mnogo Albanaca u njoj žive, i da nije slučajno što se i na crnogorskom tlu nakon provokacije u Beogradu bilo incidenata. Još je simptomatičnije to što, kaže Borozan, Albanci ističu da su jedina zemlja na svetu koja je okružena isključivo svojim narodom - Albancima.
 

U službi manipulacije

 Znatan deo današnje Makedonije, gotovo cela zapadna Makedonija, uključujući i Skoplje, ucrtan je u mapu velike Albanije. Neretko iz ove bivše jugoslovenske republike dolaze vesti o demonstracijama u kojima Albanci traže više nacionalnih prava.

Ipak, pojedini makedonski istoričari tvrde da Albanci u Makedoniji (osim fanatika kojih ima svuda) nisu taoci devetaestovekovne ideje, te da i oni žele u EU, kao ostali narodi Balkana. Iza provokacije u Beogradu, smatraju, stoji manipulacija.

- Aktuelizacija velikoalbanske ideje i njeno “plašenje” naroda dešavalo se uvek kad je nekome to bilo potrebno za političke ciljeve. Određene strukture žele da unesu nemir među stanovništvo, a idejom velike Albanije služe se kao pretnjom - kaže Katerina Todoroska, savetnica u Institutu za nacionalnu istoriju u Skoplju, dodajući da su to kroz istoriju radile velike sile.

Oduvek su imali sponzore

Velikoalbanski projekat imao je sponzore od početka.

- Projekat je podstaknut od turske Porte, na njega će se nasloniti Austrougarska, a kasnije i fašistička Italija i Treći rajh. Postoje dokumenta u Vašingtonu koja potvrđuju da su SAD 1940. znale da italijanska propaganda koristi ideju velike Albanije protiv Jugoslavije - kaže naš istoričar Mile Bjelajac.

Većina istoričara u regionu slaže se da je projekat velike Albanije u toku.

- Taj proces je u toku odavno, on nije od juče. Za njega je glavno da ima podršku velikih sila. A Albanci danas imaju podršku SAD, pojedinih evropskih i muslimanskih zemalja. Srbija je u teškom položaju, a Makedonija je najranjivija - zaključuje akademik, istoričar Dragoljub Živojinović.