Idealne SS devojke: Plave i bezdušne
Vera Štal Volauf stigla je u Poljsku u avgustu 1942. godine kako bi se pridružila svome suprugu Julijusu Volaufu. Nih dvoje venčali su se na brzinu u Hamburgu, dok je vojnik Julijus bio na odsustvu. Bio je to drugi brak ambiciozne Vere, a u to vreme bio je moguć samo ako ga odobri Hajnrih Himler, i to na osnovu opsežne dokumentacije o ženinom arijevskom porketlu, rasnim obeležjima i plodnosti.
Visoka 175 cm, teška 80 kg, "okrugle glave, plavooka, plavokosa, ravnog nosa". Vera je odgovarala nacističkom idealu ženstvenosti. Prema tom idealu, lepota je bila proizvod zdrave ishrane i bavljenja sportom, a ne kozmetike. Nemačke devojke i žene nisu lakirale nokte, čupale obrve, nosile karmin, farbale kosu ili bile premršave, pogotovo nisu smele da izgledaju kao zavodnice iz Holivuda.
Kada je Vera došla u Poljsku kako bi s mužem provela medeni mesec, postala je aktivna saučesnica u zločinu. Julijus Volauf, pripadnik SS divizije, dobio je zadatak da za dva dna uništi geto sa 11.000 Jevreja, koje je trebalo deportovati u zloglasni logor Treblinku.
Kako su kasnije govorili svedočili tog masakra, Vera Vlauf, tada u drugom mesecu trudnoće, preko svoje letnje haljine navukla je vojni ogrtač i kapu. Za razliku od ostalih žena, nije stajala sa strane već je kružila među žrtvama mašući bičem. Posle rata ona nikada nije bila predmet neke istrage. Njen muž Julijus, koji je posle rata radio u hamburškoj policiji, uhapšen je 1964. i osuđen na osam godina zatvora, dok je Vera tvrdila da ona "o svemu nije imala pojma". Uklopila se u normalan mirnodopski život.
Nije se sudilo ni Gertrudi Segel Landau, rođenoj 1920. godine u Austriji, ćerki potporučnika SS-a. Posle završene osnovne i srednje škole, radila je kao daktilografkinja, a zatim se 1938. godine zaposlila kao sekretarica u tek osnovanoj kancelariji Gestapoa u Beču. Ali, niska i smeđokosa Gertruda imala je veće ambicije pa se 1941. godine javila za službu u poljskom Randomu, gde je postala sekretarica SS oficira Feliksa Landaua. Ubrzo je sa svojim šefom započela ljubavni vezu, iako je on tada bio oženjen i imao dvoje dece. Kada je Landau prebačen u ukrajinski Drogobič, porodicu je poslao u Nemačku, a s Gertrude se uselio u jednu vilu.
Ljubavnici su postali poznati po razuzdanim zabavama, ali i ubijanjima Jevreja. Jedne nedelje u leto 1942. Gertrude i Feliks su igrali karte na balkonu. Prema posleratnim svedočanstima, ona je bila u kupaćem kostimu, a on je nosio belo odelo. Grupica jevrejskih muškaraca i žena radila je u bašti i nasipala zemlju.
Feliks je iznenada ustao i zgrabio pušku i da počeo gađa golubove. Gertrude je takođe pokušala. U sledećem trenutku njih dvoje su okrenuli pušku prema Jevrejima u bašti i upucali jednog radnika. Dok su odlazili s balkona i ulazili u kuću, glasno su se smejali.
Austrijski istražitelji su posle Drugog svetskog rata uhapsili Feliksa, ali je on 1947. pobegao iz zatvora. Kada jeprivedena i Gertrude, na saslušanjima je vešto igrala ulogu dobre austrijske građanke. Tvrdila je da se ničega ne seća iz ratnog perioda. Uostalom, ona je bila samo sekretarica.
