Zapad ima pametnija posla od Rusije

Dok se svetski lideri ove nedelje okupljaju u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, SAD i njihovi evropski saveznici su preokupirani pokušajem da zaustave napredovanje vojske ekstremističke organizacije "Islamska država", da spreče dalje širenje epidemije ebole i da postignu napredak u nuklearnim pregovorima sa Iranom. To će verovatno odvratiti pažnju od prisustva Rusije u susednoj Ukrajini, analizira novinska agencija AP.

Dešavanja na relaciji Rusija - Ukrajina manje bitna od invazije Islamske države, ebole i eventualnog nuklearnog dogovora sa Iranom

 

Dok je pažnja usmerena drugde, Rusi konsoliduju aneksiju Krimskog poluostrva, duboko umešani u metež na istoku i jugu Ukrajine, u nadi da će je sprečiti da napusti orbitu Kremlja.

Rusija se već razgnevila zbog toga što je NATO u protekle dve decenije privukao sebi nekadašnje sovjetske satelite u Istočnoj Evropi i na Baltiku. Kremlj insistira da mu je, posle raspada Sovjetskog Saveza, obećano da se to neće desiti i daje sve od sebe da spreči da se to dogodi i sa Ukrajinom.

Šta više, kaže američki univerzitetski profesor Kit Darden:

"Njihova strategija sve vreme je da tvrde da ono što su uradili na Krimu nije neuobičajeno. Intervencija nije neobična za velike sile. SAD su stalno intervenisale u Latinskoj Americi. Ukrajina, kažu, jeste njihova interesna sfera".

S obzirom na haos u drugim delovima sveta, kaže Endrju Vajs, iz Karnegijeve zadužbine, "ne mogu da kažem da su ruski izazovi i pitanja u centru pažnje. Ukrajina je krizom na Bliskom istoku i epidemijom ebole u izvesnoj meri već potisnuta iz središta pažnje javnosti. Ne mislim da će Ukrajina biti toliko važna kao te teme".

Rusi će verovatno imati primedbe na pretnju SAD da će bombardovati Siriju da bi oterale borace "Islamske države". Ali, pošto se pažnja u Siriji pomerila s brutalnosti režima predsednika Bašara Asada nad pobunjenicima, podrška koju mu Rusija pruža verovatno neće doći do izražaja.