Kada kažem Škotska mislim na...
Za manje od 24 sata znaćemo šta su Škoti odlučili - idu li dalje svojim putem ili ostaju u društvu sa Englezima, Velšanima i delom Iraca. Ako prevagne secesionistička polovina Škotska će postati najmlađa država u Evropi, koja za razliku nekih koje su se odvojile i bile priznate, ne mora da brine o izgranji svog identiteta. Jer, kada kažemo Škotska svi imamo ustaljene slike u glavi... kilt (koji nose i članovi britanske kraljevske porodice), viski, gajde, škotska (karo) šara, stenovite i peščane plaže koje zapljuskuje Atlantik, zelene visoravni, kameni, mračni i hladni zamkovi, vuneni štof, ovce, najstariji fudbalski derbi, Šon Koneri, Endi Marej, film "Hrabro Srce"... Na šta vi pomislite kada neko pomene Škotsku?
Obe strane za referendum u Škotskoj, koji će se desiti u četvrtak, održale su velike mitinge u nastojanju da pridobiju glasove neopredeljenih sugrađana.
Pristalice nezavisnosti Škotske imale su veliki miting u centralnom delu Glazgova, gde su zatražili da se "glasa pozitivno za naprednu Škotsku". Istovremeno su i probritanske pristalice održale miting kako bi insistirali na tome da Škoti ne glasaju za nezavisnost, već za ostanak u uniji koja traje već 307 godina.
Sudbina je u rukama žena
Prema poslednjim rezultatima anketa, rezultat na referendumu će biti veoma tesan i teško je predvideti ishod. Vođstvo pristalica jedinstvene britanske države smanjeno je sa šest na četiri procenta, pokazuju poslednji rezultati. Kada se isključe neodlučni glasači, rezultati pokazuju da se protiv osamostaljenja Škotske izjasnilo 52 odsto anketiranih, dok je 48 odsto podržalo nezavisnost, preneo je BBC.
Britanski Telegraf piše da sudbina Velike Britanije počiva u rukama žena, pošto je 58 odsto anketiranih žena reklo da će glasati protiv osamostaljenja Škotske, a 42 odsto za nezavisnost.
Za učešće na referendumu ključni uslov je stalni boravak na škotskom tlu. To znači da pravo glasa imaju svi britanski, kao i građani drugih država Evropske unije koji žive u Škotskoj. Sa druge strane, oni koji su rođeni u Škotskoj, ali ne žive tu, nemaju pravo da učestvuju na referendumu. Šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjici mogu da se izjasne o škotskoj samostalnosti uprkos tome što se glasačko pravo u UK stiče sa 18 godina.
Nema propisane minimalne izlaznosti da bi rezultati bili validni. U svakom slučaju, očekuje se da će na glasanje izaći veliki broj ljudi. Do 2. septembra kada je istekao rok za registraciju, prijavilo se 97 odsto od 4,4 miliona ljudi sa pravom glasa što je rekord. Dakle, o pobedi odlučuje prosta većina glasova.
Ukoliko rezultat bude "da", nezavisnost Škotske će biti proglašena 24. marta 2016. godine, posle 18-mesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi detalji sa Londonom. Datum nije slučajno izabran, jer su tog dana 1603. godine kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjena pošto je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krunu i premestio svoj dvor iz Edinburga u London.
Škotska će i u slučaju nezavisnosti i dalje imati kraljicum jer je sutrašnji refrendum izjašnjavanje o političkoj uniji koja je uspostavljena 1707, a ne o zajedničkoj kraljevini oko koje je postignut dogovor čitav vek pre toga. To ne znači da nezavisna Škotska ne bi mogla naknadno da održi referendum o tome da li će ostati monarhija.
Neki stručnjaci predlažu da bi kraljica mogla da dobije ovlašćenja da predstavlja nezavisnu Škotsku, kao što već zastupa neke druge države poput Kanade ili Australije.
Nasledstva se ne odriču
Pitanje da li će Škotska zadržati funtu biće jedno od ključnih pitanja referenduma. Zagovornici nezavisnosti Škotske tvrde da će moći da koriste funtu, u najboljem slučaju da ostanu i u monetarnoj uniji sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Međutim, partije koje se protive samostalnosti odbacuju tu mogućnost.
Škotska će verovatno ostati u Evropskoj uniji, ali pritom ostaju otvorena mnoga pitanja. Pristalice nezavisnosti tvrde da će Škotska pregovarati o članstvu iz pozicije pripadnosti EU. Svi evropski zakoni i propisi već se primenjuju u Škotskoj, tako da ne bi bilo razloga za razvlačanjem procesa priključenja, mada bi neke druge države EU koje imaju vlastite secesionističke pokreta - pre svega Španija i Belgija - mogle da blokiraju škotsko pristupanje Evropskoj uniji.
Po pitanju članstva u NATO, vladajuća Škotska nacionalna partija, glavni zagovornik referenduma, kaže da bi voleli da nezavisna Škotska bude članica NATO, ali da hoće da uklone britansko nuklearno naoružanje iz zemlje. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da će nezavisna Škotska morati da podnese zahtev za članstvo, koji bi morao da dobije podršku ostalih članica.
