Putin i Porošenko vodili "interesantan i ozbiljan" dijalog
Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Petro Porošenko u potpunosti su zadovoljni kako se poštuje prekid vatre između proruskih aktivista i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine, izjavio je Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov.
On je rekao da su Putin i Porošenko telefonom razgovarali o poštovanju prekida vatre i da su "u celini obe strane izrazile zadovoljstvo poštovanjem prekida vatre, iako je to komplikovan proces koji ne teče glatko", preneo je Itar-TASS.
Ušakov je naveo da je telefonski razgovor dvojice zvaničnika bio "interesantan i ozbiljan" i usredsređen na situaciju na istoku Ukrajine.
Takođe, Porošenko je juče najavio da će već iduće nedelje predložiti parlamentu usvajanje zakona koji daju veću autonomiju regionima na proruskom istoku zemlje, gde se stanovništvo skoro pet meseci bori protiv vladinih snaga.
Međutim, on je odbacio mogućnost federalizacije zemlje ili "otuđenje" tih delova od ukrajinske države. Ali, Donbas poručuje da ih ne interesuje poseban status u sastavu Ukrajine već samo nezavisnost.
Na istoku zemlje, uprkos dogovorenom prekidu vatre, i dalje je napeto. Ustanici su saopštili da je pretprošle noći zabeleženo pet slučajeva narušavanja primirja. "Ukrajinske trupe vrše pregrupisavanje snaga na istoku zemlje, dolaze i strani plaćenici, pa postoji opasnost da primirje na istoku Ukrajine neće potrajati", izjavio je lider Luganska Igor Plotnicki.
- Ukrajinska strana nas svakodnevno provocira, na svaki mogući način. Mi se čvrsto držimo linije, i odgovaramo samo u slučajevima primene vatre, sami ne napadamo... Armija vrši rotaciju, a vidimo da pristižu i plaćenici. Vojska se povukla u drugu liniju, a u prvoj liniju su plaćenici iz Poljske i drugih zemalja. Po svoj prilici, nešto se sprema - izjavio je Plotnicki.
Zid ka RusijiPredsednik Ukrajine Petro Porošenko je izjavio da će, ukoliko ti bude potrebno, Kijev na granici s Rusijom postaviti kompleks savremenih utvrđenja, analognu linije Manerhajma. Linija Manerhajma je pojas utvrđenja dužine oko 100 kilometara, koji su Finci između Prvog i Drugog svetskog rata izgradili na Karelijskoj prevlaci, od Ladoge do Finskog zaliva, da bi se odbranili od tadašnjeg Sovjetskog Saveza. |