Grci veruju samo crkvi i teorijama zavere
Finansijska kriza Grčke je "nameštena", kao i teroristički napad u SAD 11. septembra 2001, a sletanje Nila Armstronga na Mesec 1969. je "režirano" na Zemlji - verovanja su građana Grčke izmerena anketom tri univerziteta iz Soluna i Oksforda.
Čak 75,25 odsto od više od 1.000 anketiranih Grka duboko veruje da je finansijska kriza njihove zemlje posledica "plana raznih vaninstitucionalnih centara", 68,66 odsto tvrdi da je pronađen lek za rak, ali "namerno nije pušten u promet", a 58,74 je ubeđeno da je teroristički napad 2001. u SAD "rezultat organizovanog plana samih SAD da bi svetu nametnule svoju politiku", prenosi danas atinski list "Katimerini".
Više od četvrtine ispitanih Grka (27 odsto) veruje da Armstrong nije stupio na tlo Meseca, već da je TV-snimak načinjen u nekoj pustinji na Zemlji.
Među pitanjima je bilo i ono o "jevrejskom poreklu" nekadašnjeg reformističkog premijera Grčke (1996-2004) Kostasa Simitisa, u šta veruje 60,86 odsto ispitanika.
"Sličnom anketom u SAD je utvrđeno da impresivan procenat građana smatra da je sadašnji predsednik Barak Obama musliman", komentariše Ilijas Dinas, vanredni profesor Univerziteta u Oksfordu.
Anketom u Grčkoj je potvrđeno da političari ne uživaju poverenje ispitanika koji su, zamoljeni da naprave rang listu onih i onoga u šta imaju poverenja, političare stavili na samo dno, čak ispod "tradicionalnih neprijatelja Grčke" - Turaka, Amerikanaca i Jevreja.
U samom vrhu te rang-liste je Grčka pravoslavna crkva, koja uživa najveće poverenje, što istraživači objašnjavaju njenom bogatom filantrpskom društvenom aktivnošću poslednjih godina, u vreme duboke finansisjke i privredne krize.
Nepoverenje građana u političare i ustanove Dinas objašnjava i time što je anketom utvrđeno "da je stepen poverenja u društvu izuzetno mali" i što među građanima s krizom opada i nivo obrazovanosti: svega 6,5 odsto anektiranih je tačno odgovorilo na četiri kontrolna pitanja o elementrnim činjenicama iz savremene politike i istorije. Ipak, 71 odsto muškaraca i 62 odsto žena je reklo da je "veoma zainteresovano za politiku".
Većina anketiranih sklona je "teorijama zavere" i dubokom individualizmu - 55 odsto je reklo da "ne veruje nikome, čak ni sebi najbližima", prebacujući odgovornost za sve na "spoljne faktore", te ne čudi što su u anketi jedva pokazali spremnost da pomognu oporavku svoje zemlje, Grčke.
Takva društvena atmosfera je dovela do "nazadovanja" mentaliteta, ukazao je Jorgos Andoniu, s Međunarodnog univerziteta Grčke, jedan od učesnika istraživanja: "Izgleda da je privredna kiza produbila problem neispravnog političkog razmišljanja, te otuda kod veoma mladih ispitanika uočavamo oživljavanje antisemitizma".
Tako su, zamoljeni da naprave listu poželjnih stranih investitora, anketirani Grci na poslednje mesto stavili Jevreje. A uprkos iskustvima s najnovijom krizom, na prvom mestu liste poželjnih investitora je - EU, dok je na drugom Francuska koja je, posle Nemačke, najveći poverilac Grčke i koautor nametnutih mera štednje koje su iscrpele grčku državu i privredu.
Takođe, na pitanje o identitetu državljana Grčke koji su muslimani, jevreji i katolici, većina ispitanika je rekla da je verski identitet tih građana jači od nacionalnog - grčkog: Grk islamske vere je pre svega musliman (tvrdi 73,62 odsto), grčki Jevrejin je pre svega verski određen (smatra 60 odsto anketiranih), kao i katolik (kaže 42 odsto).
Savremeni antisemitizam, po kojem je Grčka, sa 70 odsto podrške tom stavu, na neslavnom čelu Evrope, nije više povezan s biblijskom dogmom i tvrdnjom da su Jevreji raspeli Hrista, već je, smatraju istraživači, prevashodno političke prirode i odražava savremene događaja kakav je sada vojni sukob u pojasu Gaze. Duboko nepoverenje u Jevreje je i posledica "teorija zavere" koje i danas kolaju Grčkom, ukazali su naučnici.
