Počeo "rat" Rusije i SAD za azijsko tržište
Azijsko-pacifička regija postaje novo poprište političkog i ekonomskog sudara SAD i Rusije. Moskva nastoji da ojača veze sa velikim azijskim silama, dok Vašington pokušava da zadrži globalnu dominaciju i izoluje Rusiju, navode politički analitičari.
U skladu sa najavljenim zaokretom ruske politike i ekonomije od Evrope prema Aziji, posle krize u Ukrajini i sankcija koje joj Zapad uvodi, Rusija je već poslala primamljive poslovne ponude zemljama te regije - pre svega Kini i Japanu.
Japan se već našao u nezgodnoj situaciji, jer je dobio odlične biznis ponude iz Moskve, ali su SAD odmah pojačale pritisak na Tokio. Politički analitičari ocenjuju da će Tokio morati da se snađe, jer se našao između Amerike, koja mu garantuje bezbednost, i Rusije koja šalje primamljive ugovore.
Moskva nudi Tokiju i jeftinije energetske resurse kroz zajedničke investiciione projekte na ruskom dalekom istoku. Šta više, Japan i Rusija već su dogovorile neke isplative poslove u oblasti energetike.
Rusija pojačava veze i sa Kinom. Vladimir Putin uskoro putuje u Peking gde će potpisati međudržavni ugovor o dugoročnoj isporuci ruskoga plina toj zemlji.
Kina je od prošle godine postala najveći uvoznik ruske nafte, pretekavši čak i Nemačku.
Rešeno: Rusija će naoružati Kurilska ostrva |
Intenzivirani su poslovni kontakti ruskih državnih kompanija iz sfere atomske energije, hidroenergije i izvoza naoružanja sa indijskim firmama. Rusi računaju i na intenzivniju saradnju sa Singapurom i Malezijom te na produbljavanje saradnje s Južnom Korejom, koju Rusija, takođe, snabdijeva energentima.
SAD su svesne ruskog uticaja u tom regionu i geografskeog položaja Rusije i nastoje da, koliko toliko, spreče ulazak Moskve u veće projekte. Američki predsednik Barak Obama nedavno je posetio Japan i Maleziju, za koje veruje da će slediti američke mere izolacije Rusije.
U međuvremenu, EU izlazi iz prve zone interesa velikih svetskih igrača - ocenjuju analitičari. Problem EU jeste činjenica da nema svoj jedistveni politički identitet.
Unija je u bezbednosnom smislu veoma zavisna od SAD, što joj onemogućava pozicioniranje na svetskoj geopolitičkoj sceni.
Analitičari kao primer nefukcionalnosti EU navode činjenicu da zemlje koje su stvarale Uniju, poput Francuske, Nemačke ili Britanije, nikada neće podrediti vlastite interese opštim. EU nikada neće imati jedno mesto u Savetu bezbednosti UN - jer je nezamislivo da se Pariz i London odreknu svojih stolica u tom telu i ponude ih Briselu. Zato će EU u ekonomskim smislu sve više zaostajati za vodećim globalnim igračima.
