"Mislila sam da je Kim Džong Il bog"
Ko nije živeo u Severnoj Koreji teško da može da zamisli kako izgleda život u jednoj od najizolovanijih država na svetu. Siromaštvo i zakoni koji praktično onemogućavaju svaki vid slobode, stvaraju od ljudi robote koji žive samo kako bi poštovali i služili vladajući režim. Jenomi Park uspela je da pobegne iz Severne Koreje i započne normalan život.
- Odrastala sam u uverenju da je Kim Džong Il Bog, da on može da čita misli. Od rođenja smo učeni da ga obožavamo – počinje ispovest ova devojka.
- Niko se nije žalio na bilo šta što on ne bi odobrio. Svi su morali da budu više nego oprezni o stvarima o kojim pričaju jer su vladini špijuni raspoređeni svuda – kaže devojka.
Ona objašnjava da njena porodica nije bila siromašna poput većine jer je njen otac radio za vladu. Ipak, i pored toga jeli su bajatu hranu i svuda su išli peške jer niko ne može da priušti kola.
Sivi dani u njenom životu prešli su u potpuno crnilo kada je njen otac uhapšen zbog navodnog kriminala i osuđen na tri godine zatvora. Pošto je u Severnoj Koreji praksa da se cela porodica osuđenika šalje u radni logor, Parkova je sa majkom i ocem završila u jednom od logora u blizini kineske granice.
- Otac je pušten iz zatvora jer je oboleo od raka. Tada smo odlučili da pobegnemo u Kinu. Morali smo da pređemo zaleđenu reku usred zime. Bila sam preplašena. Ne od toga da me uhvate već da me ubiju. Kada oni primete da neko beži, ništa ne pitaju već odmah pucaju – priča Parkova, koja je uspela da sa svojom porodicom pobegne u Kinu.
Ona je tada imala 15 godina i većinu vremena je provodila zatvorena u sobi. Razlog je bio što nije znala kineski, a u slučaju da neko otkrije da je iz Severne Koreje celu porodicu bi deportovali nazad.
- Otac je preminuo ubrzo nakon što smo došli u Kinu. Posle nekog vremena upoznali smo misionare iz Južne Koreje koji su nam rekli da možemo da pređemo u tu zemlju i da budemo slobodni ljudi – kaže Parkova.
Ona i majka su po dolasku u Južnu Koreju dobile status izbeglica.
- Shvatila sam da je sve u šta sam verovala bila laž. Nisam bila misleća osoba već sam kreirana za režim, kako bih mu služila i radila za njega. Ako je trebalo i umrla bih za režim. Nisam bila ljudsko biće. Nisam znala ništa o slobodi. Trebalo mi je tri godine da se oporavim od ispiranja mozga – kaže devojka koja je sada student u Južnoj Koreji.
- U Severnoj Koreji je moja sudbina bila predodređena. Sada sam ja gospodar mog života – kaže Parkova.
Ona je navela da joj je velika želja da izbavi što više ljudi iz Severne Koreje, odnosno da im pomogne da pobegnu od aktuelnog režima Kim Džong Una, sina Kim Džon Ila.
- Svi moji rođaci su još tamo. Želim da im pomognem da pobegnu od Kim Džong Una – istakla je Parkova.
